ȍbičāj

ȍbičāj

ȍbičāj (српски, ћир. о̏бича̄ј)[уреди]

Категорије: м


Облици:

  1. običaj [1]

Примери:

  1. Nìe bílo tàko ȍbičāja. Бачинци [1]
  2. Kad dȏđemo ìs crkve, ȉsto ȍbičāji. Арадац [1]
  3. Tȍ je bȉo ȍbičāj. [2] [3] Бата Мартонош Равно Село Госпођинци Санад Мокрин Падеј Кикинда Српска Црња Нови Бечеј Меленци Елемир Фаркаждин [1]
  4. Kȁko kȏ mȍgo — tàki su ȍbičāji bíli. Ђала [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 110, 114, 116.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 101.

Напомене[уреди]