ždrepčanik

ždrepčanik

ždrepčanik (српски, ћир. ждрепчаник)[уреди]

Именица[уреди]

ždrepčanik, м

Категорије: кол.


Облици:

  1. -íka, drapčaníci Su, ždrpčaníci SR, drpčanici, ždrvčanici, dručaníci, drepčanici, zdrepčaníci, ždrapčaníci P, zdrpčaníci, dračaníci, zrapčaníci, drufčaníci, drupčaníci Ra, ždrepčaníci, duvčanici, zdravčaníci, zdrapčaníci [1]
  2. ždrepčànīk [1]

Значења:

  1. Drvena poluga na kolima za koju se vezuju amovi. [1]

Примери:

  1. Za krajeve jarmaca postavljaju se drvčanici ili ždrepčanici. [2] Панчево Госпођинци [1]
  2. Od jasena se izrađivala ruda, naplatak, ždrepčanici i krila. [3] Нови Сад [1]# Спа̏ли нам ждрепчани́ци. [4] [5] [6] [7] Лаћарак Вашица Моровић Сот Кукујевци Ердевик Мартинци Сусек Свилош Сремска Митровица Черевић Кленак Јарак Вогањ Јазак Хртковци Врдник Платичево Грабовци Сремска Каменица Буковац Огар Крушедол Голубинци Крчедин Бољевци Нови Сланкамен Сурчин Белегиш Суботица Сомбор Бајша Мол Сивац Стапар Бачки Брестовац Кула Турија Бачко Градиште Лалић Чуруг Деспотово Равно Село Змајево Вајска Госпођинци Каћ Руменка Шајкаш Нови Сад Бегеч Гардиновци Банатско Аранђелово Српска Црња Башаид Меленци Тараш Велико Средиште Уљма Долово Бела Црква Омољица [1]
  3. Tȍ je ždrepčànīk. Бачинци [1]# Дрепчани́ци су кра̏ћа др́ ва за ко̀ја се штра̑нкама за̀каче ко̀њи па ву́ку ко̏ла. [4] Бешка [1]# Мо̑ј бра̏т је са̑м наме́стио дрепчани̑к. [4] Неузина Алибунар [1]# Прѐчекај ме да ве̑жем штра̑њке и да по̀правим дрпча̀нӣк. [4] Јаша Томић Платичево Карловчић Купиново Војка Силбаш Госпођинци Мокрин Радојево Српска Црња Житиште Шурјан Бока Неузина Перлез Баваниште Иванда [1]# Дувчани́ци су на ко̏лима ви̏сили с јѐдне стра́не и дру̏ге стра́не. Ђала [1]# Ждрвчаник је дрвена облица, израђена у малом луку, са стране мало зарезана. Он је служио, и данас служи на коњским колима, да се на њега каче штрањке амова, па тако на њима коњи вуку кола. [8] [1]


Синоними:

  1. [[[drevac]]], vagir, biok, lampov [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 23, 40, 41.
  3. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 78.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  5. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  6. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  7. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
  8. Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 47.

Напомене[уреди]