žȅljan
žȅljan
žȅljan (српски, ћир. же̏љан)[уреди]
Облици:
Значења:
- Koji želi, koji oseća želju, potrebu. [1]
Примери:
- Nȉšta nísam bíla žȅljna. Svȅ sam ìmala. [1]
- Ȍnda lubènīca, mȁlo dȋnja, da nísi žȅljan. [2] [3] Дероње Госпођинци Башаид [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 111.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 150.