štrikati

štrikati

štrikati (српски, ћир. штрикати)[уреди]

Глагол[уреди]

štrikati, {{{вид}}} непрел.

Именица[уреди]

štrikati, {{{род}}}

Категорије: трп.трп.одр. вид.прен.прен.


Облици:

  1. -am [1]
  2. -a, -o [1]

Значења:

  1. Uplitati vunu, konce ili sl. ručno, naročitim dugačkim iglama ili mašinski; izrađivati time nešto (čarape, odeću i sl.). [1]
  2. Praviti mrežu pomoću ribarske iglice. [1]
  3. Koračati, gaziti sitnim korakom. Мокрин Ново Милошево[1]
  4. Plašiti se, prezati. Сомбор Мол[1]

Примери:

  1. Bíla jèdna fàbrika što se tkȁle màrame i štrȉkale. Бешка [1]
  2. Jȃ sam štrȉkala džȅmper bélo i súro, pa takȍ u kȍcke. [2] [3] [4] [5] Банатска Паланка Бачинци Лаћарак Рума Сремска Каменица Шимановци Мартонош Мол Бачко Петрово Село Кула Турија Госпођинци Каћ Нови Сад Бегеч Мокрин Кикинда Ново Милошево Итебеј Меленци Елемир Арадац Фаркаждин Вршац Избиште Црвена Црква Бата Ловра Деска Ченеј Иванда [1]
  3. Kad dȏđem kȕći, ȍnda ìmām stȃri svȅdēra, ȍnda pȃram pa štrȉkam rukàvice. Дероње [1]
  4. Jȃ sam vȉdila i štrȉkati i čìtati. Визић [1]
  5. Prédem, štrȉkām, nȍsim da pròdajem čàrape  ; rib — Sedite zimi, ako je zamrzla Sava, onda sedite kod kuće, pripremim materijala i polako štrikaj (Knk). [6] Арадац Суботица [1]
  6. I Bazára mi kȗpi òni za štrȉkānje, za plètēnje. [2] Бачко Петрово Село Башаид [1]
  7. Glavna sirovina za izradu sukna za doroce [...] za pletenje marama, čarapa i „štrikanica” („štrikanih”, pletenih prsluka), bila je vuna. [7] [1]
  8. Mȋ smo čàrape nòsili štrȉkāne. Бачинци [1]
  9. Bílo je štrȉkane i marȁme. Банатска Паланка Добринци [1]
  10. Jȁ sam nòsila zȅpe štrìkāne. Бачинци Каћ [1]


Изведене речи:

  1. štrȉkānje [1]
  2. štrikan [1]
  3. štrìkāni [1]


Синоними:

  1. štrikovati [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 118. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 262, 452.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 81, 140.
  5. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  6. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  7. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 59.

Напомене[уреди]