šargarepa
šargarepa
šargarepa (српски, ћир. шаргарепа)[уреди]
Именица[уреди]
šargarepa, ж
Категорије: бот.
Значења:
- Zeljasta biljka Daucus carota , zadebljali vretenasti koren te biljke koji služi za ishranu, mrkva. [1]
Примери:
- Tȁmo smo sádili patlìdžān, pàpriku, kùpus, kȅlj i sȅjali šargarépu. [2] [3] [4] [5] Бата Бачинци Сусек Свилош Стари Сланкамен Бегеч Нови Кнежевац Кикинда Башаид Меленци Зрењанин Фаркаждин Избиште Ловра Деска [1]
- Ȉma tȕ ȉsto i za ȉzvodu i šargarépa. Ђала [1]
- Čórbu kȕvala od òvčijēg mȇsa, zàprženu i péršuna i šargarépe. Суботица [1]
- Pa ìmām paštrnjáka, pa péršuna, pa šargarépe sȅmena, pa kùpusna sȅmena da pròdām. Дероње [1]
- I prèlazili smo, gȁzili kȍlko lȃnaca šangarépe, prštnjáka i tȍga. Кула [1]
- Mak se seje u proleće kad i zelen i šangarepa, samo malo ređe redove. [2] [6] [7] Ченеј Буђановци Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Нови Сад Ковиљ Тител Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Добрица [1]
- Mȁk, šangarépa, zȅlēn, grášak — to mȍže da ìde štȍ rànije. Ђала [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 394.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 452.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 58.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 151.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.