зла̑то
зла̑то
зла̑то (српски, lat. zlȃto)[уреди]
Именица[уреди]
зла̑то, с
Категорије: прен.
Облици:
Значења:
Примери:
- О̑н је ѝмо мло̏го срѐбра и зла̑та код сѐбе. [2] [3] Ново Милошево Бешка Српска Црња Велики Гај [1]
- Ни́је би́ло гво̑жђа, но̀вац, већ све̏ срѐбро, чи̏сто срѐбро и зла̑то. Мартонош [1]
- О̏нда удавача да̑ри те̑ го̏сте: ко̀шуље да́је — се̏дам-о̏сам; све̏крови ко̀шуљу сашивѐну (рука́ви ду̏гачки па са̏ зла̄том — то све̏крови сна̑) — то̑ је ја̏бука (та̀ко се о̏нда зва́ло). [4] Ново Милошево [1]
- Када се иде младожењиној кући, млада седи са кумом. Када се стигне, свекар прилази и настаје погађање: кум тражи да свекар плати за „злато” (за младу). Док се не погоде, кола излазе из дворишта. Обично ово чине три пута. [5] [1]
Изрази:
- Вредети сувазлата ("бити веома драгоцен, скупоцен"). [1]
- У̀зе̄ти вра̑га череззла̑та ("оженити се ружном а богатом девојком"). Сомбор Сивац [1]
- добар изговорзлата вреди Црвена Црква [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 116.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 92.