vúći

vúći

vúći (srpski, lat. vúći)[uredi]

Glagol[uredi]

vúći, {{{vid}}} neprel.

Kategorije: ob.pren.bezl.


Oblici:

  1. vući [1]

Značenja:

  1. Potezati k sebi; privlačiti. [1]
  2. Praviti saće. [1]
  3. Nositi nešto teško. [1]
  4. Raditi težak posao. [1]
  5. Prevoziti zaprežnim kolima, na tovarnoj životinji i sl. [1]
  6. Redovno donositi, kupovati ili uzimati od nekoga. [1]
  7. Primati, dobijati (rentu, platu i sl.). [1]
  8. Nositi sa sobom ili u sebi (bolest, tugu i sl.). [1]
  9. Imati dobru vazdušnu struju. [1]
  10. Oduzimati, izvlačiti (snagu, vlagu i sl.). [1]
  11. Jako želeti. [1]
  12. Međusobno se povlačiti. [1]
  13. Biti suviše dugačak i dodirivati zemlju. [1]
  14. Kretati se teško, s mukom. [1]
  15. Tromo se kretati, biti bezvoljan; biti besposlen. [1]
  16. Trajati, poticati od davnina. [1]
  17. Otezati se, odugovlačiti se. [1]

Primeri:

  1. Ȍgnjӣšte tàko je bílo zàzӣdano, ȍnda dȍle rȕpa, ȍnda is pȅćke se vúče gr̀nalom pȅpo. [2] [3] [4] [5] Tovariševo Bačinci Sombor Subotica Stapar Turija Gospođinci Begeč Đala Srpski Krstur Novi Kneževac Sanad Mokrin Sanad Srpska Crnja Novi Bečej Itebej Melenci Žitište Elemir Zrenjanin Jaša Tomić Boka Tomaševac Farkaždin Sefkerin Pančevo Vršac Banatska Palanka Čenej Lovra [1]
  2. Tȏ je kòbila vrédna: što gȍd zȁpneš, ȍće da vúče. Golubinci [1]
  3. Pȑvo mȕški vúču žȅnske, ȍnda žȅnski vúku mȕške. Šimanovci [1]# Ȍma svȕd vúče vȍsak. Karlovčić Tovariševo Veliko Središte [1]# Vúku mȇd iz cvȇta. [6] Omoljica Srpski Krstur Iđoš Radojevo Bašaid Elemir Konak Plandište Izbište Bela Crkva [1]# A jȁdan, vȗko òne kȃnte. Beška [1]
  4. I ȍnda su kȕbikāli (vúkli zȅmlju, násep prȁvili nùs Tisu). [7] Novi Bečej Vršac [1]
  5. Svȁkodnēvno se dváputa ispod stȍke vúče na đȕbre i kada smo slȍbodni od pòljskӣ pȍslova, ѝzvozimo đȕbre na svòju zȅmlju. Golubinci [1]# Cȇv žívot sam vȗko za drȕgoga. Vršac [1]
  6. Al tȃj [j]e vȗko kȍsu cȇli dȃn, kòsio dȅtelinu i tȏm se zàlēpi kòšulja za léđa od znȍja. Đala [1]# Na sónica i idémo i vúčemo tulùzinu kȕći. Aradac [1]
  7. Grbav drum su volela deca, naročito u jesenjim večerima kad izdaleka čuju kloparanje seoskih kola, sa fenjerima, kako vuku kukuruz sa njive. [8] [9] Opovo Sombor Kovilj Mokrin Itebej Međa Jaša Tomić Vršac Senpeter [1]
  8. Tòvarimo nȁ kola, pa vúčemo kȕći, pa ȍndak tȍ dȅnemo u kàmaru. Tomaševac [1]# Mȋ smo òdānde vúkli vȍde, tȃ je tékla vóda. Veliki Gaj [1]
  9. Pa smo i vúkli za pránje, jel kȕpili kišévnicu da se pȅremo. Izbište Čenej [1]# Vuče svaki sebi. Sombor [1]
  10. Će da mi jȃvi kȁd mògu da vúčem od njȇ mléko, òvo za sȁd je grùševina. Čenej [1]# Vuče onaj njezin dobru kiriju, pa ga baš briga. Sombor [1]# Vuče ona, sirotica, svoju muku i ne žali se. Sombor [1]
  11. Već čѐtir gȍdine otkȁd jȃ tȏ vúčem. [10] [11] Kikinda Žitište [1]# Tȏ je bȉo plȅk, cȗg zàtvori dȅda i tȍ nȅma da vúče òdžak. Novi Sad Sombor [1]# Ne vàlja dȕgo da stòji tolùzina na zѐmlji; tȃ strána što je dȏjna, tȃ trȕne ako bi dȕže stȍjalo (i zѐmlja vúče snȃgu), ako bi se ȍkišalo. [12] Jaša Tomić [1]# I òna prȍšle gȍdinē, [...] pȋše [...] da ѝma vȍlju da dȏđe da me vȉdi, vúče je. [13] Parage [1]# Kad snȇg vȅje zȋmi, a mȋ, dѐca, vúčemo se na sònicāma. [14] Šimanovci Bašaid Šurjan [1]# Nogȁvice ti se vúču po zémlji. Vršac [1]# Jedva se siroma vuče. Sombor Novo Miloševo Vršac [1]# Nѐmoj da mi se vúčeš tȗ pò kući kȍ prebijѐna mȁčka. Ako svȉ mȍžedu óde da rȃdidu mȍžeš vala i tȋ. Nadalj Jaša Tomić Boka Šurjan Vršac [1]# Ta ȉdi mȍlim te, vúčedu se tȗ po sokácima, od jѐdnog kapѝdžika do drȕgog, mesto da se ȕzmedu i da žívidu ko ljȗdi. Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan Vršac [1]# Óve skámije se vúču još od Marȉje Terȇzije. Vršac [1]# Tȃj sȗd se vúče još od mȏg pokȏjnog óca. Vršac [1]


Sinonimi:

  1. vlačiti [1]
  2. skupiti [1]
  3. vaditi [1]
  4. vlačiti [1]
  5. vodati [1]


Izrazi:

  1. ˜ na dočѐkāč ("loviti alovom ispred pregrade od mreže"). Novi Sad [1]
  2. ˜ na svóju strȃnu ("gledati samo svoj interes"). Vršac [1]
  3. ˜ rȇp za sȍbom ("imati neki greh, krivicu"). Vršac [1]
  4. vući se ko tarana iz lonca ("isto"; "Vúčeš se ko taràna iz lónca"). Ravno Selo [1]
  5. vúče ga zémlja ("star je i iznemogao"). Vršac [1]
  6. vúći se po blȁtu ("voditi nemoralan život"). Futog Vršac [1]
  7. vućise ko prebijena kučka ("isto"). Jasenovo [1]
  8. ˜ bránu sokákom ("tući, vući za kosu"). Čenej [1]
  9. ˜ kȍrene ("poticati"). Vršac [1]
  10. ˜ za nos ("varati nekoga"). Sombor Vršac Jasenovo [1]
  11. tovari se na konja/magarca koji vuče ("uvek se upošljava vredna osoba"). Novo Miloševo [1]
  12. ˜ za jézik ("navoditi nekoga da kaže nešto što ne želi"). Vršac [1]
  13. vuče mu se rep po zemlji ("biti kompromitovan, biti na lošem glasu"). [1]
  14. vúći nȅkoga u blȁto ("kvariti nekoga"). Futog [1]
  15. vući se ko mrcina ("hodati bezvoljno, tromo"). Mol [1]
  16. vúče i ("snažno želeti nešto, čeznuti za najdražim (porodicom, zavičajem i sl.)"; "A vojníci tȁmo i dѐca nѐmačka, ѝdu svȁko svȏme, i vúče"). Parage Vršac [1]
  17. ˜ vȍdu na svóju vodenȉcu ("gledati samo svoj interes"). Vršac [1]
  18. vući se ko crkanica ("isto"). Novi Sad [1]
  19. vući se ko crevo ("isto"). [1]

Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 31, 114, 189.
  3. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 141, 167, 178, 270.
  4. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 69, 107, 108.
  5. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 163, 205.
  6. ↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  7. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 132, 259.
  8. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 26, 48, 279, 316, 347.
  9. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 117.
  10. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 121.
  11. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 281.
  12. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 164.
  13. ↑ Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 593.
  14. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 146.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ву́ћи&oldid=505071”