путо
путо
Именица
[уреди]путо, с
Облици:
Значења:
- Плетена или гвоздена спона, веза којом се коњима сапињу, спутавају предње ноге (док су на паши). [1]
- Ланац с куком који виси о лотри којим се укочи точак на низбрдици. Чортановци Мошорин[1]
- Гвоздена направа из које деца пуцају. [1]
Примери:
- Око ноге стола сапне се коњско „путо”, где оно стоји све док се не стане „чистити” Божић. [3] Стапар Чортановци Мошорин [1]
- Путо је справа која је направљена од кованог гвожђа и ставља се немирним коњима на предње ноге и закључава се кључем. [4] [1]
- Ве́жи пу̏то ко̀њу. Суботица [1]
- Мо́ро си да му ра̑диш, ако не̑ћеш да му ра̑диш, о̑н те извѐде у̏ поље, па те са̏пне у̀ путо, и мо̑раш да лѐжиш нус то̀чак. [5] Бока [1]
- Са̏пет са пу̏том. [6] [7] [8] [9] Чента Јамена Гибарац Сремска Рача Бачинци Сот Ердевик Шуљам Кленак Вогањ Јарак Платичево Грабовци Буковац Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Прхово Карловчић Купиново Крчедин Војка Бољевци Батајница Сурчин Белегиш Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Товаришево Бегеч Футог Ковиљ [1]
- Не̏кат су ко̏њима мѐћали пу̏та на̏ ноге да и ло́пови не̏ би одвѐли с па̏ше. [9] Голубинци [1]
Изрази:
- Док бле́ди бледу̏ју, црве̏нипуту̏ју ("болешљиви живе дуже него здрави"). Вршац [1]
- Лупати каопутомо лотру ("говорити бесмислице"; "Лу̑па ко̏ пу̏том о ло́тру"). Јамена Чортановци Мошорин [1]
- жути жутују, а руменипутују ("исто"). [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 94.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 86.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 489.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 347.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
- ↑ 9,0 9,1 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.