Пређи на садржај

гледати

гледати

Језици (2)
Референце • Напомене
Страна категорија

Српски

гледати (српски, lat. gledati)

Глагол

гледати, {{{вид}}} несврш.

Облици:

[1.1.] -nem [1]

Слогови: гле-да-ти


Значења:

[1.] имати чуло вида [2]
  1. чекати да неко дође или прође у циљу да се нападне, погледом [2]
  2. Посматрати некога или нешто. [3]
  3. Разгледати. [3]
  4. Прегледати, лечити. [3]
  5. Имати отворене очи. [3]
  6. Упознавати (девојку). [3]
  7. Водити рачуна о нечему, обазирати се (на кога или шта). [3]
  8. Трудити се, настојати. [3] непрел. [2]
  9. Подносити, трпети. [3]
  10. Бити усмерен, окренут (према некоме, нечему). [3]
  11. Волети (некога). [3]
  12. Виђење са девојком. [3]
  13. Бацити поглед, погледати. [4]

[5] Сенпетер, Ченеј[3]

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Синоними:

  1. видети, уочавати, опажати, примећивати, виђати [2]
  2. непрел. трудити се непрел. [2]
  3. чекати, сачекивати, притајити се, чекати у заклону/заседи, чекати, сачекивати, притајити се, чекати у заклону/заседи, осматрати, фам. шацовати фам., пратити, мотрити, јурити [2]
  4. гледити [3]
  5. дворити [3]


Примери:

[1.1.]
[1.3.] Же̏не до̏ђу и гле̏даду да ви̏ду сна̏ју. [6] [7]
[8]Шаблон:IP248 [9] Јасеново, Сомбор, Мол, Стапар, Турија, Товаришево, Параге, Госпођинци, Ново Милошево, Итебеј, Меленци, Арадац, Фаркаждин, Чента, Вршац, Павлиш, Сефкерин [3]
  1. О̏нда же̏не, љу̑ди иза̑ђу, сви̏ гле̏дају ка̏ко ми̑ и̏гра̄мо, и ка̏ко пе̏ва̄мо. Бачинци [3]
  2. Дво̀јица су гле̏дали у про́зоре. [10] Србобран [3]
  3. А о̀ви та̀ко гле́де у њѐга. Нови Сад [3]
  4. Јѐдна мла̑да гле́ди на пе̑нџер та̏мо. [11] Шаблон:IP248 [12]
[13] Павлиш, Лаћарак, Черевић, Суботица, Мартонош, Пачир, Обзир, Сомбор, Мол, Сивац, Бачко Петрово Село, Турија, Чуруг, Дероње, Равно Село, Силбаш, Госпођинци, Товаришево, Шајкаш, Ђала, Српски Крстур, Банатско Аранђелово, Мокрин, Падеј, Кикинда, Ново Милошево, Нови Бечеј, Меленци, Српска Црња, Башаид, Итебеј, Кумане, Елемир, Житиште, Зрењанин, Арадац, Јаша Томић Шурјан, Бока, Неузина, Томашевац, Орловат, Перлез, Фаркаждин, Иланџа, Чента, Вршац, Избиште, Крушчица, Варјаш, Сенпетер, Ченеј [3]
  1. Ци̏гани из Киса́ча […] још те̏ра̄ду ко̀ње, па кад чу̏јем ка̏ко ка̑ца ко̀пита, о̏ма гле́дим ка̀ка̄в је ко̏њ. Ченеј [3]
  2. Сва̏дба про́шла и а̏јд да гле̏даду ку̏ћу. Јасеново [3]
  3. Гле̏до га и до̏ктор и да́во му ине́кције и ни̏шта. Вршац [3]
  4. До̏ктор гле́ди. Башаид, Вршац [3]
  5. Су̏тра ће да гле̏да дево̑јку у Ве̑лики Га̑ј. Вршац [3]
  6. Гле́димо, кад бу̏дне вре́ме, да ни́је о̏бла̄чно, гле́димо да скла̏њамо то̑. Ђала, Вршац [3]
  7. О̏нда су дѐво̄јке доби́јале но̏во ру́во, о̏нда се и гле̏дало ко̀ја ће бо̏ље, шта̏ ће, који ће ви шна̀јдер са̀шити, ка̀ква је мо́да. Кула [3]
  8. И ви̏ше се гле̏дало из ка̀кве је фа̀мӣлије дѐво̄јка или мо̀мак. [14] Голубинци [3]
  9. Гле̏дај ди̏ ћеш са̏ мном. [15] [16] Фаркаждин, Ченеј, Ново Милошево, Јаша Томић, Вршац [3]
  10. То̑ ми тре̏ба на̏ве̄к, ста̑лно гле̏дати. Бачко Петрово Село [3]
  11. Сва̏ко је гле̏до макар о̀бичну ха̀љину да на̀прави, са̀мо да се обѐлежи да је вѐнчана ха̀љина. Жабаљ, Ченеј [3]
  12. Мо̀мак и дѐво̄јка о̏ндак о̏ма гле́де да се о̀жене. Нови Сад [3]
  13. Кад во̏леш да и̏маш, мо̑раш и да ра̑ниш, мо̑раш да се ста̏раш за жѝвот, да гле́диш да се марви́нче извѐде на̀ пӯт, да му да̑ш по̏моћ да мо̀же да жи́ви. [17] [18] Зрењанин Визић, Ченеј [3]
  14. А сва̏ки гле́ди да на̀бави гајда́ша. Мартонош [3]
  15. Не мо́гу та̑ј по́кор да гле̏дам сас очи̏ма. Вршац [3]
  16. Својом ширином [кућа је] „гледала” на улицу. Панчево [3]
  17. На̏ш фи́ндер гле̏да ба̏ш у њи̏ну капи̏ју. Вршац [3]
  18. О̀ни се гле́де̄. Лаћарак [3]
  19. Или̏ја се же̏ни, дово̏ди са се́ла, у неде̏љу и́де на гле̏дање. Вршац [3]

Изрази:

  1. гледи ко вештац Јасеново [3]
  2. гледу у њега ко у сунце [3]
  3. ˜ на̏високо ("занимати се само за младиће из виших друштвених слојева (о удавачама)"). Ново Милошево [3]
  4. ˜ сво́ју ку̏ћу ("гледати свој посао"). Вршац [3]
  5. ˜ сво̑ј по́со ("не мешати се у туђе ствари"). Вршац [3]
  6. ˜ кроз пр̏сте ("пропуштати, не замерати"). Вршац, Јасеново [3]
  7. гледати збуњено, тупо' Сомбор, Мокрин, Вршац [3]
  8. ˜ пра̏во у о̏чи ("не стидети се"). Вршац [3]
  9. ˜ испод очи̑ју ("крадом посматрати"). Вршац [3]
  10. ˜ на све очи ("слушати и гледати отворених очију"; "Гле́ди на све̏ о̏чи"). Меленци [3]
  11. ˜ ко о̏ко ("исто"). Вршац [3]
  12. поклону се у зубе не гледа ("поклону, дару не смеју се стваљати замерке"). [3]
  13. Гле̏даду се ко пци̑ ("мрзети се, не подносити се"). Вршац [3]
  14. ˜ с виси́не ("бити уображен, надувен"). Вршац [3]
  15. ˜ по̏преко ("гледати нетрпељиво"). Каћ, Бегеч, Вршац [3]
  16. ко да са̏д гле̏дам ("живо се сећам"). Вршац [3]
  17. ˜ бе́ло ("не разумети, не схватати"). Вршац [3]
  18. ˜ болесни́ка ("неговати болесника"). Ново Милошево [3]
  19. ˜ ко зе̏ницу ("чувати с највећом љубављу"). [3]
  20. ˜ ко маче у празан тањир [3]
  21. не мо́гу с очи̏ма да гле̏дам ("мрзети, не подносити"). Вршац [3]
  22. ˜ у пасуљ ("гатати помоћу зрна пасуља"). Вршац [3]
  23. ˜ ко теле у шарена врата [3]
  24. ˜ у зу̑бе ("процењивати године старости"). Вршац [3]
  25. ˜ ко ма̏ло во́де на дла̏н ("исто"). [3]
  26. гледи ко душман Јасеново [3]
  27. ко што са̑д тѐбегле̏дам ("својим очима сам гледао"). Вршац [3]

Асоцијације:

[1.1.] [[]]

Изведене речи:

[1.1.] изгледати, надгледати, прегледати, пригледати, погледати, разгледати, сагледати, огледати, угледати, гледнути [3], гледање [3]


Референце

  1. ↑ Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Ћосић Павле (2008) chapter IX, in Речник Синонима (in Српски), Београд, Србија: Корнет, →ISBN, page 714; republished Нови Сад,: Прометеј, 2018, →ISBN, page 1356 2008 (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) Речник синонима, Београд: Kornet, →ISBN, page 714 (COBISS)
  3. ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 3,17 3,18 3,19 3,20 3,21 3,22 3,23 3,24 3,25 3,26 3,27 3,28 3,29 3,30 3,31 3,32 3,33 3,34 3,35 3,36 3,37 3,38 3,39 3,40 3,41 3,42 3,43 3,44 3,45 3,46 3,47 3,48 3,49 3,50 3,51 3,52 3,53 3,54 3,55 3,56 3,57 3,58 3,59 3,60 3,61 3,62 3,63 3,64 3,65 3,66 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 172.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 219.
  6. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124, 176.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 111, 119, 147, 150.
  8. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 235.
  9. ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 581.
  10. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 203.
  11. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125, 134, 172, 180, 214.
  12. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 107, 108, 293.
  13. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 98, 235, 270, 285, 318, 419.
  14. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 267.
  15. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 164.
  16. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 272.
  17. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 148.
  18. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 125.

Напомене

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=гледати&oldid=700352”