zlȃto
zlȃto
zlȃto (српски, ћир. зла̑то)[уреди]
Именица[уреди]
zlȃto, с
Категорије: прен.
Облици:
Значења:
Примери:
- Ȏn je ìmo mlȍgo srèbra i zlȃta kod sèbe. [2] [3] Ново Милошево Бешка Српска Црња Велики Гај [1]
- Níje bílo gvȏžđa, nòvac, već svȅ srèbro, čȉsto srèbro i zlȃto. Мартонош [1]
- Ȍnda udavača dȃri tȇ gȍste: kòšulje dáje — sȅdam-ȍsam; svȅkrovi kòšulju sašivènu (rukávi dȕgački pa sȁ zlātom — to svȅkrovi snȃ) — tȏ je jȁbuka (tàko se ȍnda zválo). [4] Ново Милошево [1]
- Kada se ide mladoženjinoj kući, mlada sedi sa kumom. Kada se stigne, svekar prilazi i nastaje pogađanje: kum traži da svekar plati za „zlato” (za mladu). Dok se ne pogode, kola izlaze iz dvorišta. Obično ovo čine tri puta. [5] [1]
Изрази:
- Vredeti suvazlata ("biti veoma dragocen, skupocen"). [1]
- Ùzēti vrȃga čerezzlȃta ("oženiti se ružnom a bogatom devojkom"). Сомбор Сивац [1]
- dobar izgovorzlata vredi Црвена Црква [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 116.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 92.