vȉle

vȉle

vȉle (српски, ћир. ви̏ле)[уреди]

Именица[уреди]

vȉle, ж

Категорије: пл. т.


Облици:

  1. vile, vȋla [1]

Значења:

  1. Poljoprivredno oruđe za rad oko sena, slame i sl. [1]
  2. Vile sa dva paroška. Суботица[1]
  3. Vile s gustim i  zaobljenim zubima kojima se kupi krompir i repa. Тараш[1]
  4. Vile sa četiri paroška. Ново Милошево[1]
  5. Vile sa šest parožaka, za sakupljanje povrtarskih proizvoda. Суботица[1]
  6. Vile s tri paroška. Суботица[1]
  7. Vile za izvlačenje džibre iz kazana. Ново Милошево[1]
  8. Isto. Суботица[1]
  9. Vile za bacanje snopova žita na kola prilikom vozidbe. [2][1]
  10. Deo dreša u koji se pušta neovršeno klasje. [3] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител[1]

Примери:

  1. Jèdan čòvek stòji fȕrt po[d] trȅš pa čȅka slȁmu i vȉlāma prȁvi nàviljak. Меленци [1]
  2. ȍkolo tr̀čē, gȁze i mlàcaju nògama òno žìto, i kad omlàcaju, ȍnda se vȉlama òdbāci slȁma i onda òstane na gòmili ono zȑno i plȅva. Лаћарак [1]
  3. Ȉma vȉle nàmeštene kao rȅpa, zabòdēš se ȕ zemlju i stȁneš nògōm, zabòdēš rȅpu i pòdigneš je. [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] Томашевац Моровић Бачинци Сусек Свилош Черевић Врдник Инђија Шимановци Голубинци Карловчић Платичево Чалма Батајница Обзир Сомбор Пачир Сивац Равно Село Суботица Мол Жабаљ Каћ Ковиљ Ђала Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Тараш Зрењанин Фаркаждин Помаз Деска Ловра Крашово [1]


Синоними:

  1. vila [1]
  2. slamotres [1]


Изрази:

  1. Kljuca pile u gvozdene ˜ ("biti nedostojan, nedorastao za nešto"). Платичево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Жито. 1988, 208 стр, стр. 112.
  3. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 161, 260, 280, 291.
  5. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 73.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 118, 119.
  7. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
  8. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 7.
  9. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
  10. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.

Напомене[уреди]