sprȅmiti se
sprȅmiti se
sprȅmiti se (српски, ћир. спре̏мити се)
[уреди]Примери:
- I tàko se sprȅmio ȏn, đȉpio, òtrgo se da nȃđe njègovo odélo i òbuću. Кумане [1]
- Òni se ȍnda sprȅme. Сремски Карловци [1]
- Ȍnda sprȅmim se, ìdem u vároš, nȍsim mléko, i kad dȏđem kȕći, dòručkujem, sprȅmam rúčak. Зрењанин [1]
- Dȅda ȍma se sȗmi, sprȅmi se, obúče se. [2] Павлиш Товаришево Јасеново [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 136, 157.