posejati

posejati

posejati (српски, ћир. посејати)[уреди]

Глагол[уреди]

posejati, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.трп.


Облици:

  1. -em [1]
  2. posȅjati, pòsejati [1]
  3. -a, -o NB [1]
  4. -a, -o [1]

Значења:

Примери:

  1. Kad je mȍj òtac pòsejo, níje mȉslio òćē l nȉći i kàkvō će bȉti. Добрица [1]
  2. Pòsejala sam već zȅlen, lȕkac, grášak. Нови Сад [1]
  3. Jȃ sam ȕzoro i pòsejo. Војка [1]
  4. I kad je podoeljo, ȍnda je uvátio kònje u mašìnu sejàčicu i pòsejo njȉvu. [2] [3] [4] Кумане Визић Бешка Бачко Петрово Село Чуруг Госпођинци Каћ Бегеч Итебеј Кумане Међа Житиште Арадац Велики Гај Томашевац Перлез Добрица Чента Баранда [1]
  5. Mȁlo posȅjem za kȕću, mȁlo da prodámo. Вршац [1]
  6. Svȁke gȍdine pòsijemo kùdelje. Лаћарак [1]
  7. A jȃ ȕzela jèčma pa ìdēm tȗ na tȃj drȕm da pòsijem jèdān kȍmad jèčma. [3] [5] [6] Дероње Суботица Пачир Сомбор Сивац Силбаш Српски Крстур Банатско Аранђелово Ново Милошево Башаид Меленци Чип [1]
  8. Tȏ zȅmljīšte di je bȉo kròmpīr pòsijān — tȍ se zòve krompìrīšte. [7] Ђала Суботица Мокрин [1]


Синоними:

  1. zasejati [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
  3. 3,0 3,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 23.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 111, 113, 127, 239.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 100, 124, 151, 239.
  6. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 144.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 239.

Напомене[уреди]