politur

politur

politur (српски, ћир. политур)[уреди]

Именица[уреди]

politur, м

Облици:

  1. -úra [1]

Значења:

  1. Tečnost kojom se premazuju cipele da bi imale sjaj. [1]

Примери:

  1. Kad su finȋje cìpele, ȍnak mȁžemo s politúrom, bȉdedu sjȃjne i dȕgo mȍžedu da se nȍsu ako se čȉstu ka[d] trȅba. Јаша Томић [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]