pȓvi

pȓvi

pȓvi (српски, ћир. пр̑ви)[уреди]

Прилог[уреди]

pȓvi, прил.

Категорије: риб. об. риб. риб.риб. об. риб. риб.риб. об. риб. риб.риб. об. риб. риб.


Облици:

  1. -a, -o, prvi [1]

Значења:

  1. Najbolji kvalitet. [1]
  2. Veći otvor na vrški. [2] Кленак[1]
  3. Matica koja se ranije izlegla. [1]
  4. Veći otvor na vrški. [1]
  5. Supa, čorba. [3] Сенпетер[1]
  6. Prva poseta mladenaca nevestinim roditeljima posle svadbe. [4] Мокрин Чента Баранда[1]
  7. Roj koji se prvi izroji. [1]
  8. Osoba koja sa buklijom poziva u svatove, buklijaš. [1]
  9. Veći otvor na vrški. [1]
  10. Pre čega drugoga. [1]

Примери:

  1. Kudelja se prerađuje velikim grebenima [...] a tek posle trećeg grebena dobija se fino vlakno, „prva vrsta”. [5] [1]
  2. Tȃ pȓva mȁtica ne vȋče. [6] Бела Црква [1]
  3. Onda dolazi prvi obruč, uvoda, prva uvoda i druga uvoda, drugi slup. [2] Босут [1]
  4. Tȗ gȍdinu ne ròdi nȉšta, drȕgu gȍdinu... nȅke zvónce bȕde..., ȍndak trȅću gȍdinu — to je pȓvi rȏd. Бешка Суботица [1]
  5. U pȓvim rȍju nȉkad nȇma mláde mȁtice. [6] Меленци Јарак Јаково Товаришево Гардиновци Српски Крстур Маргита Велико Средиште [1]
  6. Buklija je značajna po tome što se toga dana kiti i pojavljuje „prvi svat" u predstojećoj svadbi, tzv. buklijaš. [1]
  7. Vrška ima prvi šlup i drugi šlup. Šlup, to je ono unutri, što uvlači. [2] Бачка Паланка [1]
  8. Pȑvo smo ìšli na rúčak. Обзир [1]
  9. Pȑvo se vóda mȅte u kázan. Вршац Сомбор Нови Сад Башаид [1]
  10. Pȑvo mȕški vúču žȅnske, ȍnda žȅnski vúku mȕške. Шимановци [1]
  11. Kad ustȁneš, pȓvom u komšȉju poglȅdaš. Павлиш Избиште [1]
  12. Pȓvom prekȑsti sȍbu sa orȁsi, i ȍnda báca decȁma orȁje. Вршац [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. sup najprvi ("najglavniji, najbolji, najveći"). [1]
  3. izprve ruke ("prvi pokušaj, prva ponuda"; "Devojke kazuju cenu"). [1]
  4. pȓvo skóči pa ȍndak réci „ȍp” ("ne raduj se pre vremena, pre nego što je stvar gotova"). Вршац [1]
  5. Bȏg jepȓvo sèbi brȃdu stvòrio ("svako je sebi najpreči"). Вршац [1]
  6. prvom kitica, drugom ritica ("prvom detetu kupuje se nova odeća, a mlađi nasleđuju staru"). Меленци [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  4. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 153.
  5. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 3.
  6. 6,0 6,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]