олај

олај

олај (српски, lat. olaj)[уреди]

Именица[уреди]

олај, м

Облици:

  1. о̀лај [1]
  2. о̀лај Чуруг Змајево Госпођинци Жабаљ Деска Иванда [2] [3] [4] [1]

Значења:

  1. Индустријско уље за подмазивање. Черевић Пачир[1]

Примери:

  1. У прошлости се скупљало семе од дивље репице „грушице” од које се добијало уље „олај” за јело. [5] Остојићево [1]
  2. Косу су редовно мазали „олајем” или машћу ( — П Пи; Мо Ј ЦЦ) [ДЉ 15; ЖП 104; ЗПР; КСБан 284; РВ II]. [6] [1]
  3. О̀ла̄јница, то̑ се од лу̏да̄ја, то̑ се се̏ме ку̏пило уну́тра и о̏нда то̑ се осу̑ши и о̏нда се пе̏ко о̀лај. Јаша Томић [1]
  4. Кад пѐчеш пофе́зне, мо̑ра да ме̏теш мло̏го о̀лаја да се не у̀ва̄ти до́ле, јебо ће о̏ндак да заго̀ру. [1]
  5. Нег се го̀ро о̀лај. [7] Мокрин [1]
  6. Ре́па се си̏јала за о̀лај. [8] Српски Крстур [1]
  7. Ку̏ва шта се и̏ма: лу̀даје зелѐне, чо́рбе, ва̀љушке — макар шта̑ — па са о̀лајом за̀пржи. [9] [10] [2] [11] [12] [3] [13] Зрењанин Суботица Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Сад Нови Кнежевац Иђош Ново Милошево Српска Црња Шурјан Бока Неузина Томашевац Орловат Перлез Фаркаждин Деска Сенпетер Ченеј Иванда [1]


Синоними:

  1. зејтин [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 55.
  3. ↑ 3,0 3,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  4. ↑ Збирка речи Милутина Ж. Павлова.
  5. ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 146.
  6. ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 69.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 293.
  8. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 396.
  9. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 167, 168.
  10. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 13, 452.
  11. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 154.
  12. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  13. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр, стр. 181.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=олај&oldid=587383”