oja

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

oja

oja (српски, ћир. оја)[уреди]

Именица[уреди]

oja, ж

Категорије: кол.


Облици:

  1. óje [1]

Значења:

  1. Dugačko drvo na kolima uz koje se uprežu volovi, ruda volovskih kola. [1]

Примери:

  1. Gòveđe óje što dr̀ži járam. Tȏ je rúda između vȍlova. Tȏ je kao rúda. Ȍnda sa prȅdnjeg dȇla ȉma zàšrafljeno, ȍnda tȏ dr̀ži i gȏrnji i dȏnji krȃj od járma. Ȉma gȍre rȁšlje. [2] Крчедин [1]
  2. Kad vòlovi vúku plȕg, zȁpne se za óje, dȕže dȑvo kòje s jèdne stráne ȉma šèputku sa ȃlkom za kòju se zȁpne rudìca od kòlēčki a s drȕge stráne je prȅglaba u kòju se mȅte járam što vúku vòlovi. [2] Јазак [1]
  3. Ója — tȏ što lèži plȕg na njímekan. [3] [2] Нови Бечеј Беркасово Кленак Крушедол Купиново Голубинци Пачир Кула Турија Бачко Градиште Лалић Чуруг Деспотово Дероње Змајево Вајска Госпођинци Каћ Бачка Паланка Кикинда Итебеј Житиште Орловат Перлез Чента Сефкерин [1]


Синоними:

  1. vúča [1]



Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 302.

Напомене[уреди]