Пређи на садржај

marod

marod

Придев

Придев

marod , , прид.

Категорије: непром.


Облици:

  1. službi, imeničkoj [1]
  2. màrod [1]
  3. službi, imeničkoj [1]

Значења:

  1. Bolesnik. Черевић[1]
  2. Bolest. [1]

Примери:

  1. Kad je neko marod, znači da je bolestan. [1]
  2. Šta si mi tàki nȅveso? Jes màrōd? Жабаљ [1]
  3. Taki sam màrōd da nȉšta nè mogu da rȃdim, ni da pòjim ni da rȃnim, a svȅ čȅka gládno i žédno. [2] [3] Јаша Томић Павловци Равно Село Турија Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Нови Сад Мокрин Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Иванда [1]
  4. Ta bíla je nȅ ka rédnja i svȁki màrōd je dȍbio svòju me dicínu za stòmāk, a dȍktor je kázo i štȁ smȇ da se jȇ. [2] Јаша Томић Суботица Равно Село Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Шурјан Бока Неузина [1]
  5. Jȅl bȃca màrod? Nèma ga da dȏđe. [4] Ченеј Рума Орловат [1]
  6. Stariji svet još upotrebljava tu reč, ali izgleda da marod označava samo lakše oblike bolesti, kao grip, prehladu i sve drugo što može da se preboli na nogama. [1]
  7. Stȉgo i[h] nȅki màrōd, svȉ polégali. Нови Сад [1]


Синоними:

  1. bolestan [1]


Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92, стр. 74.
  3. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 329.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене