кајас
кајас
Именица
[уреди]кајас, м
Значења:
- Кожни (ређе кудељни) део коњске опреме који кочијаш држи у рукама, а други крај је причвршћен за жвале.
- Укра сни ка ја си за све ча не при ли ке. [1]
Примери:
- Било је коња који су репом ватали кајас. [2] [3] [4] Ченеј Черевић Рума Мол Надаљ Кикинда Ново Милошево Јасеново [1]
- Не др̀жи каја́се мо̀мак, него др̀жи стри̑ц одстра́га. [5] [6] [7] [8] Томашевац Јамена Вашица Моровић Гибарац Бачинци Сот Кукујевци Ердевик Лежимир Вогањ Сремска Каменица Буковац Крушедол Суботица Пачир Сомбор Мол Сивац Бачки Брестовац Кула Турија Бачко Градиште Чуруг Дероње Деспотово Равно Село Змајево Вајска Госпођинци Силбаш Товаришево Ченеј Жабаљ Каћ Руменка Шајкаш Бачка Паланка Бегеч Тител Ђала Банатско Аранђелово Санад Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Меленци Житиште Тараш Елемир Арадац Шурјан Бока Неузина Орловат Перлез Идвор Иланџа Велико Средиште Вршац Јасеново Бела Црква Баваниште Ковин Ловра Ченеј Иванда [1]
- Ако о̀ће мо да ко̏њ ѝде ле̑во, о̏нда пову́че мо ле̑ви ка̀ја̄с, а ако о̀ће мо на де̏ сно, о̏нда пову́че мо дѐсни ка̀ја̄с. Бачка Паланка [1]
- Зате́гни каја́се, нѐ да̄ј да ти се ко̀њи о̏тму. Лаћарак [1]
- И̏малӣ смо и ко̀ње и са̏д су каја́си, а ка̀дгод су би́ли у́зде. Суботица [1]
- У̀вати га за каја́се, а̏јде и ви̑кне на ко̀ња. Товаришево [1]
- Ка̏ко ја̑ ву́чем каја́се, та̀ко ко̏њ зна̑ ди̏ тре̏ба да ѝде. Јаша Томић [1]
- За све ча не при ли ке упо тре бља ва ни су тзв. фран цу ски ка ја си ко ји су би ли укра ше ни ко жом жу те бо је и са ста вље ни од че ti ри стру ке ре me ња. [9] [1]
Изрази:
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
- ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 124, 140.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 54, 153.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Сарачки занат у Срему. — Рад, 1988—1989, 301—313, стр. 308.
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
- ↑ Љиљана Радуловачки, Сарачки занат у Срему. — Рад, 1988—1989, 301—313, стр. 311.