kȍla

kȍla

kȍla (српски, ћир. ко̏ла)[уреди]

Именица[уреди]

kȍla, с

Категорије: пл. т.прен.


Облици:

  1. kola, kȏla [1]
  2. kola [1]

Значења:

  1. Prevozno sredstvo koja vuku konji ili volovi. [1]
  2. Vrsta kola sa lotrama od karvi. [2] [3] Перлез[1]
  3. Isto. [1]
  4. Duža zaprežna radna kola za prevoz balvana. [1]
  5. Kola za prevoz vojske. [2] [3] Мокрин Долово[1]
  6. Kola koja vuku volovi. [1]
  7. Isto. [1]
  8. Kola sa gumenim točkovima i lotrama od običnih kola. [1]
  9. Duža zaprežna radna kola za prevoz balvana. [2] [3] Чуруг Ковин Бела Црква[1]
  10. Isto. Јасеново[1]
  11. Kola koja vuku dva konja. [1]
  12. Duža zaprežna radna kola za prevoz balvana. [2] [3] Сефкерин Долово[1]
  13. Isto. [1]
  14. Svečana zaprežna kola na dva točka, če ze. [1]
  15. Kola koja vuku konji. [1]
  16. Sazvežđe Veliki medved. Ново Милошево[1]
  17. Duža zaprežna radna kola za prevoz balvana. [2] Бачки Брестовац[1]
  18. Kola za prevoz peska i sličnog tereta. [2] Сремска Рача Јарак Хртковци Кленак Купиново[1]
  19. Svečana, ukrašena kola. [1]
  20. Kola kojima se prevoze i u kojima žive Cigani. [4] Нови Сад[1]
  21. Kola sa gumenim točkovima i lotrama od običnih kola. [2] [3] Сомбор Бачки Брестовац Дероње Падеј Уљма Вршац[1]
  22. Kola koja vuku konji. [1]
  23. Kola za prevoz peska i sličnog tereta. [2] Велико Средиште[1]
  24. Ko la du ga oko se dam šu va (oko 220 sm). [2] [5] Кукујевци Мартинци Сремска Митровица Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Меленци Елемир Тараш Итебеј Житиште Арадац Чента Ботош Перлез Орловат Добрица Алибунар[1]
  25. Kola na dva točka za prevoz peska i sličnog tereta. [2] [3] Змајево[1]
  26. Kola za prevoz peska i sličnog tereta. [1]
  27. Kola u kojima sedi kum i mlada. [1]
  28. Kola za prevoz lakpšeg tereta, ko la du ga oko se dam šu va (oko 220 sm). [1]
  29. Vrsta brzih kola sa tri upregnuta konja. [1]
  30. Kola za odlazak u lov. [1]
  31. Kola za prevoz vojske. [2] Ново Милошево Радојево Меленци Итебеј Тараш Житиште Арадац Ботош Орловат Перлез Идвор Добрица Чента[1]
  32. Ko la du ga oko se dam šu va (oko 220 sm). [2] Кленак Крчедин Белегиш[1]
  33. Kola koja vuku konji. [1]
  34. Kola za prevoz pokojnika. [2] Лежимир Јазак Сремска Каменица Сомбор Бачки Брестовац Сивац Вајска Дероње Лалић Кула Силбаш Деспотово Змајево Шајкаш Падеј Мокрин Кикинда Иђош Нови Бечеј Маргита Панчево Алибунар Долово Вршац Баваниште Црепаја Ковин Делиблато Бела Црква[1]
  35. Vrsta kola sa šarenim lotrama i šticnama umesto levči. [2] Српска Црња[1]
  36. Svečana, ukrašena kola. [1]
  37. Kola za prevoz pokojnika. [1]
  38. Kola koja vuku konji. [2] Сремска Митровица Врдник Суботица Сивац Српски Крстур Башаид[1]
  39. Duža zaprežna radna kola za prevoz balvana. [2] Башаид Меленци Елемир[1]
  40. Kola za prevoz peska i sličnog tereta. [2] Тараш[1]
  41. Isto. [2] Српска Црња[1]
  42. Kola u kojima sede stari svat i mladoženja. [1]
  43. Vrsta kola tipičnih za Srem. [2] Мартинци Сремска Митровица Платичево Грабовци Војка[1]
  44. Isto. Лаћарак[1]
  45. Duža zaprežna radna kola za prevoz balvana. [1]
  46. Kola za hvatanje i prevoz pasa lutalica. [2] Лалић[1]
  47. Isto. [1]
  48. Ko la du ga oko se dam šu va (oko 220 sm). [1]
  49. Kola kojima se prevoze i u kojima žive Cigani. [1]
  50. Duža zaprežna radna kola za prevoz balvana. [2] Конак Орловат[1]
  51. Kola kojima se prevoze i u kojima žive Cigani. [2] Кикинда[1]
  52. Svečana, ukrašena kola. [1]
  53. Isto. [2] Сомбор Вајска Кула Госпођинци Каћ Санад Башаид Радојево Конак[1]
  54. Kola koja vuku konji. [1]
  55. Isto. [2] Мартинци Лаћарак[1]
  56. Vrsta kola sa šarenim lotrama i šticnama umesto levči. [2] Ново Милошево Меленци Тараш Итебеј Житиште Арадац Ботош Добрица Перлез Чента[1]
  57. Ko la za hva ta nje i pre voz pa sa lu ta li ca. [1]
  58. Ko la du ga oko se dam šu va (oko 220 sm). [2] Деспотово Вајска[1]
  59. Je di ni ca me re, ko li či na te re ta ko ji sta ne u ko la. [1]
  60. Veoma debela, lenja osoba. Вршац[1]
  61. Sazvežđe Veliki medved. Јамена[1]
  62. Isto. Ново Милошево[1]

Примери:

  1. Ȉma dvȁ kònja vȇzana zà koli. Лаћарак [1]
  2. Jèdna se kȍla okívala dvȁjs pȇt do trídeset dána. Ковиљ [1]
  3. Tȍ bȕde vášar, rècimo, tȏ dȏđu kȍlima, pròdaju se kònji, krȁve, svȁšta. Кула [1]
  4. Vidite, banaćanska kola su mnogo cifranija ( — Pe) [VKT]. [3] [1]
  5. Làka kȍla — tȏ su bànātska. Òna slȗže sȁmo za vózānje. Ìmaju čètir tòčka i šarèno ìzrāđene lótre, prȅslice òne okrúgle i ìmaju kríla  ; banáćanska ˜ ‘isto’. [2] Војка Мартинци Сремска Митровица Кленак Платичево Грабовци Крушедол Крчедин Белегиш Бољевци Старчево Гардиновци Ново Милошево Српска Црња Радојево Меленци Тараш Елемир Итебеј Житиште Арадац Ботош Орловат Перлез Идвор Добрица Чента [1]
  6. Pȕstīmo kònje ìz kōla i — svȁki svòjoj kȕći  ; bànātska ˜ ‘vrsta kola sa šarenim lotrama i šticnama umesto levči’. [2] [6] [7] [8] [9] [5] [10] [11] [12] [13] [14] Мокрин Јамена Моровић Вашица Гибарац Сот Сремска Рача Бачинци Кукујевци Мартинци Ердевик Лежимир Визић Свилош Сремска Митровица Јазак Черевић Буковац Сремска Каменица Јарак Хртковци Вогањ Врдник Кленак Платичево Грабовци Огар Купиново Карловчић Добринци Прхово Војка Голубинци Марадик Крушедол Бешка Крчедин Белегиш Нови Сланкамен Бољевци Старчево Батајница Мартонош Обзир Суботица Сомбор Пачир Сивац Бачки Брестовац Бајша Мол Вајска Кула Лалић Товаришево Силбаш Дероње Деспотово Змајево Турија Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Шајкаш Гардиновци Тител Бачка Паланка Бегеч Руменка Ченеј Нови Сад Бачко Петрово Село Бечеј Бачко Градиште Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Санад Мокрин Падеј Нови Кнежевац Иђош Кикинда Ново Милошево Српска Црња Радојево Нови Бечеј Башаид Меленци Итебеј Међа Јаша Томић Бока Неузина Кумане Житиште Тараш Елемир Арадац Зрењанин Ботош Конак Велики Гај Маргита Велико Средиште Орловат Томашевац Перлез Фаркаждин Идвор Чента Сефкерин Иланџа Алибунар Вршац Павлиш Уљма Избиште Јасеново Панчево Црепаја Омољица Баваниште Долово Делиблато Ковин Гај Крушчица Бела Црква Банатска Паланка Крашово Сенпетер Ченеј Помаз Деска Батања [1]
  7. Vòzili su se nà koli, na fijàkerima. Po dvȍje kȏla ìdu po mlȃdu. Шимановци [1]
  8. Bȃčka kȍla su jednostàvnija. Lótre su ìmale sȁmo dvȇ strȕke i òbične kȃrve. [2] Војка Сремска Митровица Вогањ Ново Милошево Меленци Српска Црња Радојево Тараш Итебеј Житиште Елемир Арадац Ботош Орловат Перлез Добрица Чента [1]
  9. Za prevoz tereta, do pojave kola sa gumenim točkovima, korišćena su velika ili teška kola, „kola duga devet šuvi” ili dva metra i osamdeset santimetara ( — BBr) [PČ IH 125]. [3] [1]
  10. Prȁvio sam i za Srȇm vòlovska kȍla, dr̀vene osòvine, sȁmo što su jèdino tòčkovi ȍkovani gvȏžđem. [2] [3] [12] Бегеч Гибарац Сремска Рача Ердевик Лежимир Сремска Митровица Јазак Врдник Вогањ Хртковци Кленак Купиново Батајница Вајска Дероње Лалић Бачка Паланка Шајкаш Гардиновци Санад Нови Бечеј Радојево Тараш Конак Чента Орловат Сефкерин Алибунар Црепаја [1]
  11. Nȅ jèdna kȍla — dvȍja su nam ȍdnēli u zȃdrugu: i vòlōvska i kȍnjska. Визић [1]
  12. I slȕšō sam i vȉdijo kȍla vòljūska u Ìvanovi. [9] [2] [8] Чента Карловчић Крчедин Нови Кнежевац Санад Кикинда Маргита Фаркаждин Сефкерин [1]
  13. Tȏ su pȁorska kòla, a gùmena kȍla imaju kóčnice, nȍžnu ili rȕčnu. [2] [3] Кула Иђош Меленци Тараш Ковин [1]
  14. Dvo pre ž na ko la sa po kret nim kro vom za pre voz put ni ka iz ra đe na su pr vi put sre di nom HV ve ka u Ma đar skoj. [4] Нови Сад [1]
  15. Šu pa je bi la od la ga li šte za krat ka i du gač ka ko la, se ja li cu [...], ko sa či cu [...], plu go ve, špar tač, va ljak i kan tar sa te go vi ma. [5] [2] [3] Панчево Кукујевци Мартинци Сремска Митровица Кула Турија Ново Милошево Радојево Српска Црња Нови Бечеј Башаид Меленци Елемир Тараш Итебеј Међа Житиште Арадац Ботош Орловат Перлез Чента Добрица Црепаја Алибунар Бела Црква [1]
  16. Po put oglo da nih cr nih ko stu ra do tra ja va li su u nji ma [šu pa ma] fi ja ke ri i ka ru ce, „žu ta ko la” ili če ze. [4] Суботица [1]
  17. Pravili su [kolari] drvenariju za cela zaprežna kola. [2] Госпођинци Суботица Сивац Деспотово Надаљ Чуруг Бачка Паланка Ченеј Иђош Кикинда Српска Црња Елемир Орловат Панчево Алибунар Уљма Вршац Ковин [1]
  18. Na vašar se išlo paradnim kolima i kolima „na oklagije”. Бачка Паланка [1]
  19. Nȅ jèdna kȍla — dvȍja su nam ȍdnēli u zȃdrugu — i vòlōvska i kȍnjska. [2] [7] [3] Визић Вогањ Буковац Врдник Купиново Вајска Кула Лалић Турија Госпођинци Чуруг Мол Банатско Аранђелово Санад Падеј Нови Бечеј Тараш Елемир Чента Сефкерин Алибунар [1]
  20. Nàpravi se sȁnduk od dȑveta u kòji mȍže da stȁne 1 m 3 péska, otprílike, te se zbòg toga kȍla nazívaju kubìkāška. [2] [3] Лалић Мол Орловат [1]
  21. Mlȃda sèdi u kumòvski kȍli a mladòženja u starosvàcki kȍli. [15] Лаћарак [1]
  22. Kod lȁki kȏla osòvine su bíle téške trìs pēt-šȇst kȋla. [2] Мартинци Гибарац Ердевик Сремска Митровица Грабовци Карловчић Војка Крушедол Крчедин Бољевци Старчево Бачки Брестовац Сивац Кула Бачка Паланка Деспотово Змајево Госпођинци Каћ Српски Крстур Падеј Мокрин [1]
  23. Krajem prethodnog veka [ XIX ] priznata su kao najbrža, „laka mađarska kola” sa tri upregnuta konja, navodni pronalazak kralja Matije Korvina. [4] Суботица [1]
  24. Lovačka kola sa dva sedišta i pozadi prostor za teret služila su za odlazak u lov a imala su četiri točka. Bilo je i lovačkih kola sa četiri i šest sedišta. [4] Нови Сад [1]
  25. Jedna paorska kola polovna. [2] [16] Ченеј Бачки Брестовац Змајево Бачко Градиште Мокрин Маргита Конак [1]
  26. Prȁvio sam kȍla od pȇt strȗka, pàrādna kȍla, za Pàlānku, i za Rùmēnku, i óvde za Bègeč. [16] [2] Бегеч Гибарац Мартинци Сремска Митровица Купиново Сивац Дероње Бачка Паланка Српски Крстур Алибунар Панчево [1]
  27. Uz to su se proizvodila i pogrebna kola sa veoma kitnjastom rezbarijom i ukrasima. [2] [4] Нови Сад Сомбор Ново Милошево Иђош Меленци Тараш Елемир Радојево Српска Црња Итебеј Житиште Арадац Чента Конак Ботош Орловат Перлез Добрица [1]
  28. Preko konja, upregnutih u kumovska i starosvatska kola, bili su tkani čaršavi zvani „obajlije” (davala ih je đuvegijina mati). [15] [1]
  29. Pȑvo od kȏla da pȏđemo, mȉslim tèglēći kȏla, tèretni kȏla, pa do fijàkera. [2] Мол [1]
  30. Òbično su tèretna kȍla [...] ȍsam-dȅvet šȗvi dȕgačka da se mȍže tòvariti dvàest metèri, dvàest pȇt metèri. [2] Бегеч Вогањ Вајска Мол Нови Бечеј Башаид Перлез Баваниште [1]
  31. Na svojim konjima — štajercima dovukli su teška kola sa sanducima punim ikona, rublja i odeće. [2] [3] Платичево Кленак Крчедин [1]
  32. Nȃj mla đa su bíla takòzva na féder ska kȍ la, a stàri ja — fijàker je stàrīji. [2] Мол [1]
  33. Cȉganska šàrena pokrivèna kȍla ìmaju šȃtru. [2] Алибунар Маргита Панчево [1]
  34. Kad ti prȋčam o ȉzgledu kȏla, ȍnda trȅba znȁti da su se prȁvila takòzvana šàrena kȍla. Prȗće je bílo òfārbano u rȃzne bóje. [2] Српска Црња Мартинци Лаћарак Каћ [1]
  35. Sàmo što su jèdno tòčkovi ȍkovani gvȏžđom ko i óvde dr̀vena òva, šȋnska kȍla. [2] Бегеч Јамена Вашица Јарак Вогањ Хртковци Кленак Грабовци Карловчић Прхово Војка Крчедин Белегиш Бољевци Суботица Дероње Гардиновци Тараш [1]
  36. U „knji zi” evi den ci je du žni ka osta lo je za be le že no sle de će vr ste oba vlja nih ra do va: „[...] pri ko vo jar mac za so ni ce, opravijo kola šinterska”. [16] [2] Бачки Брестовац Јамена Моровић Вашица Гибарац Сот Сремска Рача Кукујевци Мартинци Ердевик Лежимир Свилош Сремска Митровица Јазак Черевић Сремска Каменица Јарак Хртковци Вогањ Врдник Кленак Платичево Грабовци Огар Купиново Карловчић Прхово Војка Голубинци Марадик Крушедол Бешка Крчедин Белегиш Нови Сланкамен Бољевци Старчево Батајница Сомбор Сивац Дероње Кула Силбаш Деспотово Змајево Турија Мол Гардиновци Тител Санад Падеј Кикинда Иђош Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Тараш Елемир Житиште Арадац Чента Маргита Конак Добрица Сефкерин Панчево Црепаја Долово Алибунар Ковин Уљма Вршац Бела Црква [1]
  37. A òni òčli u Erdèvīk po jèdna kȍla cí glje da donèsu. Визић [1]
  38. Kola su mera kad se napune do lotra. Kolima se meri prevoz peska, šljunka, đubriva, kukuruza i slično. [17] Остојићево Сремска Митровица Вршац Јасеново [1]
  39. Bìlo nas je sȅ dam kȏla — to je vrȉska, to je cȉka bìla. Жабаљ [1]
  40. Nàberemo jèdna kȍla pa ȍnda nȍsimo kȕći. Нови Сад [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. mn kòlija. — Zdrȁvo ìdu kòlija ("Zdrȁvo ìdu kòlija"). Нови Бечеј [1]
  3. baciti devojku ukola ("oteti devojku za udaju"; "Pored odbegavanja, u prošlosti je brak sklapan i otmicom devojaka, bez volje devojke i njenih roditelja, što se često završavalo i vraćanjem na silu otete devojk"). [1]
  4. mali panjkola izvrće ("i mali (nizak, slab; običan, beznačajan) čovek može da učini nešto veliko, značajno"). Јасеново [1]
  5. stezati ˜ ("navlačiti šinu na kolski točak"). Вршац [1]
  6. ispasti izkola ("biti izostavljen, eliminisan"). Вршац [1]
  7. nit ukola nit u savne ("ni tamo ni ovamo"). Јасеново [1]
  8. Baciti devojku ukola ("oteti devojku za udaju"; "Pored odbegavanja, u prošlosti je brak sklapan i otmicom devojaka, bez volje devojke i njenih roditelja, što se često završavalo i vraćanjem na silu otete devojk"). [1]
  9. dòbiti ˜ ("imati prevoz do nekog mesta, ići nečijim kolima"; "Dȍbila sam kȍla pa nísam dòšla pèške"). Ново Милошево [1]
  10. kȏ je srȅtan ikȏla mu se ždrȇbe ("srećnom čoveku sve ide od ruke"). Вршац [1]
  11. na njéga se skŕjala ˜ ("na njega je pao sav teret, sva krivica"). Вршац [1]
  12. ubaciti ukola ("oteti devojku od roditelja (o momku koji želi da se oženi)"; "Ili nekom momku se veoma dopadne udavača, pa je „ubaci u kola"). [1]
  13. šalj otići za švapskimkolima ("šaljivi odgovor koji se daje detetu kada pita gde mu je majka"). Ново Милошево [1]
  14. Bolje Ciganki nakola nego pošteno peške ("bolje je iskoristiti bilo kakav prevoz nego se praviti fin pa ići peške"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,000 1,001 1,002 1,003 1,004 1,005 1,006 1,007 1,008 1,009 1,010 1,011 1,012 1,013 1,014 1,015 1,016 1,017 1,018 1,019 1,020 1,021 1,022 1,023 1,024 1,025 1,026 1,027 1,028 1,029 1,030 1,031 1,032 1,033 1,034 1,035 1,036 1,037 1,038 1,039 1,040 1,041 1,042 1,043 1,044 1,045 1,046 1,047 1,048 1,049 1,050 1,051 1,052 1,053 1,054 1,055 1,056 1,057 1,058 1,059 1,060 1,061 1,062 1,063 1,064 1,065 1,066 1,067 1,068 1,069 1,070 1,071 1,072 1,073 1,074 1,075 1,076 1,077 1,078 1,079 1,080 1,081 1,082 1,083 1,084 1,085 1,086 1,087 1,088 1,089 1,090 1,091 1,092 1,093 1,094 1,095 1,096 1,097 1,098 1,099 1,100 1,101 1,102 1,103 1,104 1,105 1,106 1,107 1,108 1,109 1,110 1,111 1,112 1,113 1,114 1,115 1,116 1,117 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 2,23 2,24 2,25 2,26 2,27 2,28 2,29 2,30 2,31 2,32 2,33 2,34 2,35 2,36 2,37 2,38 2,39 2,40 2,41 2,42 2,43 2,44 2,45 2,46 2,47 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 44. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Багрем бели.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 77. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Коњи врани” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 453. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. ↑ Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  7. ↑ 7,0 7,1 Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  8. ↑ 8,0 8,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 117, 128, 132, 150, 161. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  9. ↑ 9,0 9,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 58, 78, 79, 116, 128, 294. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  10. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 7, 8, 16, 164.
  11. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 72.
  12. ↑ 12,0 12,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  13. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 53, 55, 60.
  14. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46.
  15. ↑ 15,0 15,1 Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 18.
  16. ↑ 16,0 16,1 16,2 Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 75. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Стари занати у Војводини” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  17. ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 164.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=kȍla&oldid=402175”