kȁko

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

kȁko

kȁko (српски, ћир. ка̏ко)[уреди]

Прилог[уреди]

kȁko, прил.

Везник[уреди]

kȁko, взн.

Значења:

  1. Za način. [1]
  2. U pravom upitnom značenju. [1]
  3. U vremenskim rečenicama. [1]

Примери:

  1. Mȍžeš tȋ ráditi kȁko, kad nȇćeš čúvati. [2] Итебеј [1]
  2. Dȉ je kȁko zèmlja. [2] Бока Ђала Српски Крстур Нови Бечеј Житиште Томашевац Фаркаждин Вршац Сефкерин [1]
  3. Kȁko gođ ùrādim, ní ti je dòbro. Ловра [1]
  4. Kȁko ti se sȉme? Кумане Јасеново [1]
  5. Kȁko j[e] uvátio mòju réklu, tózna ȉspade. [3] Перлез [1]
  6. Ȍma kȁko ȗđe nȅko, a ȏn narédio da ljȗdi àrlūčedu. Итебеј [1]
  7. Kȁko se to ràzdēli, ȍma se vrȃtu kȕći. Српски Крстур [1]


Синоними:

  1. kakon [1]



Изрази:

  1. Kako bude ("neizvesno kako, bilo kako"; "Meni će doteći, a drugima kako bude"). Сомбор [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 282.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 429.

Напомене[уреди]