kȁko
kȁko
kȁko (српски, ћир. ка̏ко)[уреди]
Прилог[уреди]
kȁko, прил.
Везник[уреди]
kȁko, взн.
Значења:
Примери:
- Mȍžeš tȋ ráditi kȁko, kad nȇćeš čúvati. [2] Итебеј [1]
- Dȉ je kȁko zèmlja. [2] Бока Ђала Српски Крстур Нови Бечеј Житиште Томашевац Фаркаждин Вршац Сефкерин [1]
- Kȁko gođ ùrādim, ní ti je dòbro. Ловра [1]
- Kȁko ti se sȉme? Кумане Јасеново [1]
- Kȁko j[e] uvátio mòju réklu, tózna ȉspade. [3] Перлез [1]
- Ȍma kȁko ȗđe nȅko, a ȏn narédio da ljȗdi àrlūčedu. Итебеј [1]
- Kȁko se to ràzdēli, ȍma se vrȃtu kȕći. Српски Крстур [1]
Изрази:
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 282.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 429.