hronicna bubrezna insuficijencija

Извор: Викиречник


Пажња! Ово није Википедија - него Викиречник!

Жао нам је, али садржаји које сте овде унели биће ускоро обрисани.

Молим пребаците све што сте унели на одговарајућу одредницу (hronicna bubrezna insuficijencija) на Википедији.

Хвала!


Hronična bubrežna insuficijencija (HBI)

Hronična bubrežna insuficijencija (HBI) je postepeno, progresivno i ireverzibilno.oštećenje velikog broja nefrona i svih bubrežnih funkcija ( ekskretorne, metaboličke, endokrine i homeostatske) uzrokujući smanjenje jačine glomerulske filtracije (JGF), a koje je uzrokovano različitim bubrežnim oboljenjima kao što su: glomerulonefritis, tubulointersticijumska nefropatija, dijabetesna nefropatija, nefroskleroza, razni otrovi i dr. Poremećaji koji se javljaju u HBI su: -metabolički poremećaji: Bubrezi su pre svega ekskretorni organi koji izlučuju vodu, neorganske jone i druge proizvode metabolizma i time održavaju homeostazu unutrašnje sredine. U HBI smanjen je broj funkcionalnih nefrona koji imaju smanjenu tubulsku reapsorpciju ili povećanu tubulsku sekreciju i koji su osmotski preopterećeni, pa je obim bubrežnog rada smanjen što uzrokuje: pojavu metaboličke acidoze, retenciju toksičnih metabolita (urea, kreatinin, cijanati, gvanidin i njegovi derivati, amonijak, mokraćna kiselina, alifatični i aromatični amini i dr.), nagomilavaju se i mnogi peptidi i peptidni hormoni ( gastrin, renin, prolaktin, parathormon- PTH),endokrine poremećaje, anoreksiju itd. - endokrini poremećaji: U HBI se menja koncentracija mnogih hormona, što je posledica poremećenog metabolizma i sekrecije hormona u bubregu ili je to odgovor na poremećaj homeostaze u HBI. U HBI se javlja normohromna i normocitna anemija pre svega kao posledica neadekvatnog stvaranja eritropoetina, a zatim i inhibicije eritropoeze i skraćenja veka eritrocita uzrokovanih uremijskim toksinima. Takođe, u HBI zbog zbog hipokalcijemije uzrokovane hiperfosfatemijom i poremećenim metabolizmom vitamina D nastaje sekundarni hiperparatireoidizam (2HPT).

Smanjena je intrarenalna razgradnja  hormona i to: angiotenzina I i II, glikagona, insulina, paratireoidnog hormona, kalcitonina i dr). U ranoj fazi HBI klirens hormona pada paralelno sa bubrežnim protokom. Kako bubrežna insuficijencija progredira, tako i preuzimanje hormona opada uzrokujući neproporcionalan porast njihove koncentracije u serumu.   

Ekstrarenalna razgradnja hormona može takođe biti redukovana u HBI. Ekperimentalni podaci ukazuju da je razgradnja insulina u skeletnim mišićima oštećena u uremiji (8P). Hepatična razgradnja biološki aktivnog paratireoidnog hormona je takođe redukovana u uremiji (9P).

Klinička slika HBI: Razvoj HBI vodi sve težem oštećenju bubrežnih funkcija i razlikujemo 4 stadijuma HBI prema stepenu oštećenja bubrežnih funkcija i kliničkim manifestacijama:

I stadijum – sniženje bubrežne funkcionalne rezerve: smanjena je glomerulska filtracija do 70 ml/min i smanjena je koncentraciona sposobnost bubrega. U ovom stadijumu nema porasta azotnih jedinjenja u serumu kao ni simptoma bolesti.

II stadijum – azotemija: prisutno je sniženje glomerularne filtracije od 70 do 30 ml/min, javlja se porast ureje i kreatinina, a potom i mokraćne kiseline u serumu. Javljaju se i poremećaji u koncentraciji elektrolita ( hiperfosfatemija, hipokalcemija) i metabolička acidoza, anemija, gastrointestinalni simptomi ( anoreksija, muka, povraćanje, uremijski fetor). Bolesnici počinju obilnije da mokre u vidu poliurije i/ili nokturije.

III stadijum – uremija: kada se glomerularna filtracija smanji na oko 10 ml/min, ispoljava se uremijski sindrom. Izrazito je povećana koncentracija azotnih jedinjenja, pogoršava se metabolička acidoza, metabolizam kalcijuma, fosfata, vode i natrijuma, nastaje hiperkalijemija. Često je prisutna arterijska hipertenzija udružena sa anemijom kao i hemostazom. Pojavljuje se: svrab, suvoća kože, krvavljenja na sluznicama gastrointestinalnog trakta. Razvijaju se neurološki poremećaji: uremijska encefalopatija i periferna polineuropatija.

IV stadijum – terminalna uremija: Kada se klirens kreatinina smanji ispod 5 ml/min, bolesnici ulaze u stadijum terminalne uremije. Svi navedeni poremećaji se pogoršavaju, a opšte stanje bolesnika je veoma teško. U ovom stadijumu se bolesniku može pomoći dijalizama ili transplantacijom bubrega.