говорник
говорник
Српски
Српскиговорник (српски, lat. govornik)
Именица
говорник, м
Облици:
Значења:
- Онај који уме добро говорити, бе седити. [1]
Примери:
- Нѝје ни̏какви го̀во̄рник. [2] Итебеј [1]# Здра̏во је до̏бар гово̑рник, не̑ма да он заму̏ца је л да заста̏не. Вршац [1]# Жара́ча узи̏ма ко̏ је говорни̑к, који мо̏ж да ла̏же и да пра̏ви ви̏цове и да се сме́је. Јасеново [1]
Референце
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.31.