glȃs
glȃs
Именица
[уреди]glȃs, м
Значења:
- Zvuk koji se stvara pri govoru. [1] [2] Сремска Митровица Стапар Падеј Ново Милошево Вршац[3]
- Pevački dar. [3]
- Različita visina tona pri pevanju. [3]
- Vest, novost. [3]
- Poziv nekog unutrašnjeg nagona, podsvesti. Сремска Митровица[3]
- Pravo izjašnjavanja na izborima pri kakvom odlučivanju. Вршац[3]
- Ugled. [3]
Примери:
- Ìma dȍbar glȃs. Вршац [3]# С танким гласом што све звони је л ти с басом. [4] Мокрин [3]
- Pȇvadu u dvȃ glȃsa. Вршац [3]# То̑ је Зо́ра нам до̏не̄ла тај гла̑с. [5] Србобран [3]
- Vȅć su tȕ prȍneti glȁsovi kȁko sȁd idémo za Màđarsku. Башаид [3]
- Šȋru se glȁsovi. Вршац Сремска Митровица [3]# Ужи̑ва до̏бар гла̑с. Вршац [3]
Изрази:
- Bȉje ga lȍš ˜ ("o nje mu se rđavo govori"). Вршац [3]
- izgubȉti ˜ ("ne moći pevati"). Вршац [3]
- ni trȃga niglȃsa ("isto"). Вршац [3]
- Brezglȃsa ("nem, zanemeo"). Вршац [3]
- uživati ˜ ("bi ti cenjen, hvaljen"; "On, njegovi si no vi, kćeri, snaje i brojna unučad uži vali su glas dobrih i čestitih lju di, nije se lagalo, nije se ni kralo"). Сомбор [3]
- na glásu ("poznat, čuven, ugledan"). Ново Милошево [3]
- próbati ˜ ("oceniti dar pevanja"). Вршац [3]
- u jedȃn ˜ ("jednoglasno, zajedno"). Вршац [3]
- dȁti ˜ ("glasati"). Вршац [3]
- niglȃsa ("ništa se ne zna (o nekome)"). Вршац [3]
- imati ˜ ko žena Јасеново [3]
- protúratiglȁsove ("razglašavati"). Вршац [3]
- uvȁtiti ˜ ("shvatiti melodiju, izjednačiti se sa drugim u pevanju"). Вршац [3]
- iz svȍgglȃsa ("što može glasnije"). Вршац [3]
Референце
[уреди]- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82, 116.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 30.
- ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 3,17 3,18 3,19 3,20 3,21 3,22 3,23 3,24 3,25 3,26 3,27 3,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 425.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 204.