glȃs

glȃs

glȃs (српски, ћир. гла̑с)[уреди]

Именица[уреди]

glȃs, м

Значења:

  1. Zvuk koji se stvara pri govoru. [1] [2] Сремска Митровица Стапар Падеј Ново Милошево Вршац[3]
  2. Pevački dar. [3]
  3. Različita visina tona pri pevanju. [3]
  4. Vest, novost. [3]
  5. Poziv nekog unutrašnjeg nagona, podsvesti. Сремска Митровица[3]
  6. Pravo izjašnjavanja na izborima pri kakvom odlučivanju. Вршац[3]
  7. Ugled. [3]

Примери:

  1. Ìma dȍbar glȃs. Вршац [3]# С танким гласом што све звони је л ти с басом. [4] Мокрин [3]
  2. Pȇvadu u dvȃ glȃsa. Вршац [3]# То̑ је Зо́ра нам до̏не̄ла тај гла̑с. [5] Србобран [3]
  3. Vȅć su tȕ prȍneti glȁsovi kȁko sȁd idémo za Màđarsku. Башаид [3]
  4. Šȋru se glȁsovi. Вршац Сремска Митровица [3]# Ужи̑ва до̏бар гла̑с. Вршац [3]


Синоними:

  1. grlo [3]


Изрази:

  1. Bȉje ga lȍš ˜ ("o nje mu se rđavo govori"). Вршац [3]
  2. izgubȉti ˜ ("ne moći pevati"). Вршац [3]
  3. ni trȃga niglȃsa ("isto"). Вршац [3]
  4. Brezglȃsa ("nem, zanemeo"). Вршац [3]
  5. uživati ˜ ("bi ti cenjen, hvaljen"; "On, njegovi si no vi, kćeri, snaje i brojna unučad uži vali su glas dobrih i čestitih lju di, nije se lagalo, nije se ni kralo"). Сомбор [3]
  6. na glásu ("poznat, čuven, ugledan"). Ново Милошево [3]
  7. próbati ˜ ("oceniti dar pevanja"). Вршац [3]
  8. u jedȃn ˜ ("jednoglasno, zajedno"). Вршац [3]
  9. dȁti ˜ ("glasati"). Вршац [3]
  10. niglȃsa ("ništa se ne zna (o nekome)"). Вршац [3]
  11. imati ˜ ko žena Јасеново [3]
  12. protúratiglȁsove ("razglašavati"). Вршац [3]
  13. uvȁtiti ˜ ("shvatiti melodiju, izjednačiti se sa drugim u pevanju"). Вршац [3]
  14. iz svȍgglȃsa ("što može glasnije"). Вршац [3]

Референце[уреди]

  1. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82, 116.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 30.
  3. 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 3,17 3,18 3,19 3,20 3,21 3,22 3,23 3,24 3,25 3,26 3,27 3,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 425.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 204.

Напомене[уреди]