Пређи на садржај

gȓdan

gȓdan

gȓdan (српски, ћир. гр̑дан)

[уреди]

Облици:

  1. -dna, grdan, -dno [1]

Значења:

  1. Velik, ogroman. [1]
  2. Opasan, težak (o ranama). [1]
  3. Ružan, nagrđen. Орловат[1]

Примери:

  1. Ȉma tū stȃre osòvine o tȍčkōva, gȓdna kàmara da ùzimamo is kàmare i da donesémo i da dȉgnemo góre ko te dvȇ šȉne. [2] Итебеј Орловат Избиште [1]
  2. A gȓdne pȁre dobívalo se, jȃko, el níje dȑžo tȁta makar štȃ. Суботица [1]# А о̑н [коњ] је та̀ко би̏о она̀ко по плѐћима, по ле̑ђима, то̏ је ѝмо гр̑дне ра̏не. Бешка [1]


Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 513.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=gȓdan&oldid=389183”