astàlić

astàlić

astàlić (српски, ћир. аста̀лић)[уреди]

Именица[уреди]

astàlić, м

Категорије: дем.


Облици:

  1. astal, astalić [1]

Примери:

  1. Nàpravi se tàko mȃli astàlić pa tȗ dèca rúčaju. [2] Сефкерин Прхово Сомбор Уљма Ченеј [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене[уреди]