قَلَعَ

Баштован вади цвеће из саксије.

Корен: ق ل ع*

Изговор:

DIN: qalaʿa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. ишчупати
2. истргнути
3. извадити/зуб/
4. ископати/камен/
5. срушити
6. искоренити
7. уништити
8. отпустити/из службе/
9. отерати
10. скинути/одећу/

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
ишчупати	يَقْلَعُ	قَلَعَ	1.
вадити из корена	يُقَلِّعُ	قَلَّعَ	2.
један другог чупати	يُقَالِعُ	قَالَعَ	3.
указати се, сазидати тврђаву	يُقْلِعُ	أَقْلَعَ	4.
бити ишчупан	يَتَقَلَّعُ	تَقَلَّعَ	5.
/	/	/	6.
бити ишчупан	يَنْقَعِلُ	إِنْقَعَلَ	7.
бити истргнут	يَقْتَلِعُ	إِقْتَلَعَ	8.
/	/	/	9.
ишчупати, истргнути	يَسْتَقْلِعُ	إِسْتَقْلَعَ	10.

Примери:

.قَلَعَ البُسْتانِيُّ النَّبْتَةَ لِأَنَّها كانَتْ سَمِّيَّةً

Баштован је ишчупао биљку зато што је била отровна.

Синоними:

• خَلَعَ - извадити, скинути
• نَزَعَ - скинути, отпустити, уништити
• عَزَلَ - отпустити
• جَذَرَ - ишчупати, искоренити
• جَثَّ - ишчупати, истргнути, искоренити
• دَمَرَ - уништити
• هَدَمَ - срушити, разорити

Супротне речи:

• نَبَتَ - расти, никнути, проклијати
• حَفِظَ - чувати, пазити, бринути се о
• بَنىَ - саградити, сазидати, подићи
• دَفَنَ - закопати, затрпати
• لَبِسَ - обући, носити, одевати се

Изреке и пословице:

.يَنْبَغي أَنْ نَقْلَعَ العُنْصُرِيَّةَ لِأَنَّنا كُلُّنا نَاسًا جَمِيعًا

Неопходно је искоренити расизам јер смо сви људи.

Асоцијације:

• جِذْرٌ - корен
• أَسْنانٌ - зуби
• قَلْبٌ - срце
• حَجَرٌ - камен
• مَلابِسُ - одећа

Изведене речи:

• قَلْعَةٌ - тврђава, цитадела
• قُلْعَةٌ - привременост, отпуштање
• مَقْلوعٌ - ишчупан

Сродни чланци са Википедије:

قَلَعَ

Преводи

Енглески: [1] pull out ☞en Италијански: [1] estrarre ☞it Немачки: [1] herausziehen ☞de Шпански: [1] extraer ☞es Француски: [1] extraire ☞fr Фински: [1] vedä ☞fi Грчки: [1] αποχωρώ ☞el

Руски: [1] вытаскивать ☞ru Португалски: [1] arrancar ☞pt Македонски: [1] извлечете ☞mk Српски: [1] ишчупати ☞sr Мађарски: [1] kivesz ☞hu Бугарски: [1] вадя ☞bg Кинески: [1] 拔出 ☞zh

Конјугација глагола قَلَعَ (qalaʿa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						قَالِعٌ‎ (qāliʿun) (qāliʿun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَقْلُوعٌ‎ (maqlūʿun) (maqlūʿun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	قَلَعْتُ‎ (qalaʿtu) (qalaʿtu)	قَلَعْتَ‎ (qalaʿta) (qalaʿta)	قَلَعَ (qalaʿa)		قَلَعْتُمَا‎ (qalaʿtumā) (qalaʿtumā)	قَلَعَا‎ (qalaʿā) (qalaʿā)		قَلَعْنَا‎ (qalaʿnā) (qalaʿnā)	قَلَعْتُمْ‎ (qalaʿtum) (qalaʿtum)	قَلَعُوا‎ (qalaʿū) (qalaʿū)
	f		قَلَعْتِ‎ (qalaʿti) (qalaʿti)	قَلَعَتْ‎ (qalaʿat) (qalaʿat)			قَلَعَتَا‎ (qalaʿatā) (qalaʿatā)			قَلَعْتُنَّ‎ (qalaʿtunna) (qalaʿtunna)	قَلَعْنَ‎ (qalaʿna) (qalaʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَقْلَعُ‎ (ʾaqlaʿu) (ʾaqlaʿu)	تَقْلَعُ‎ (taqlaʿu) (taqlaʿu)	يَقْلَعُ‎ (yaqlaʿu) (yaqlaʿu)		تَقْلَعَانِ‎ (taqlaʿāni) (taqlaʿāni)	يَقْلَعَانِ‎ (yaqlaʿāni) (yaqlaʿāni)		نَقْلَعُ‎ (naqlaʿu) (naqlaʿu)	تَقْلَعُونَ‎ (taqlaʿūna) (taqlaʿūna)	يَقْلَعُونَ‎ (yaqlaʿūna) (yaqlaʿūna)
	f		تَقْلَعِينَ‎ (taqlaʿīna) (taqlaʿīna)	تَقْلَعُ‎ (taqlaʿu) (taqlaʿu)			تَقْلَعَانِ‎ (taqlaʿāni) (taqlaʿāni)			تَقْلَعْنَ‎ (taqlaʿna) (taqlaʿna)	يَقْلَعْنَ‎ (yaqlaʿna) (yaqlaʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَقْلَعَ‎ (ʾaqlaʿa) (ʾaqlaʿa)	تَقْلَعَ‎ (taqlaʿa) (taqlaʿa)	يَقْلَعَ‎ (yaqlaʿa) (yaqlaʿa)		تَقْلَعَا‎ (taqlaʿā) (taqlaʿā)	يَقْلَعَا‎ (yaqlaʿā) (yaqlaʿā)		نَقْلَعَ‎ (naqlaʿa) (naqlaʿa)	تَقْلَعُوا‎ (taqlaʿū) (taqlaʿū)	يَقْلَعُوا‎ (yaqlaʿū) (yaqlaʿū)
	f		تَقْلَعِي‎ (taqlaʿī) (taqlaʿī)	تَقْلَعَ‎ (taqlaʿa) (taqlaʿa)			تَقْلَعَا‎ (taqlaʿā) (taqlaʿā)			تَقْلَعْنَ‎ (taqlaʿna) (taqlaʿna)	يَقْلَعْنَ‎ (yaqlaʿna) (yaqlaʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَقْلَعْ‎ (ʾaqlaʿ) (ʾaqlaʿ)	تَقْلَعْ‎ (taqlaʿ) (taqlaʿ)	يَقْلَعْ‎ (yaqlaʿ) (yaqlaʿ)		تَقْلَعَا‎ (taqlaʿā) (taqlaʿā)	يَقْلَعَا‎ (yaqlaʿā) (yaqlaʿā)		نَقْلَعْ‎ (naqlaʿ) (naqlaʿ)	تَقْلَعُوا‎ (taqlaʿū) (taqlaʿū)	يَقْلَعُوا‎ (yaqlaʿū) (yaqlaʿū)
	f		تَقْلَعِي‎ (taqlaʿī) (taqlaʿī)	تَقْلَعْ‎ (taqlaʿ) (taqlaʿ)			تَقْلَعَا‎ (taqlaʿā) (taqlaʿā)			تَقْلَعْنَ‎ (taqlaʿna) (taqlaʿna)	يَقْلَعْنَ‎ (yaqlaʿna) (yaqlaʿna)
императив الأمر	m		اِقْلَعْ‎ (iqlaʿ) (iqlaʿ)			اِقْلَعَا‎ (iqlaʿā) (iqlaʿā)				اِقْلَعُوا‎ (iqlaʿū) (iqlaʿū)
	f		اِقْلَعِي‎ (iqlaʿī) (iqlaʿī)							اِقْلَعْنَ‎ (iqlaʿna) (iqlaʿna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	قُلِعْتُ‎ (quliʿtu) (quliʿtu)	قُلِعْتَ‎ (quliʿta) (quliʿta)	قُلِعَ (quliʿa)		قُلِعْتُمَا‎ (quliʿtumā) (quliʿtumā)	قُلِعَا‎ (quliʿā) (quliʿā)		قُلِعْنَا‎ (quliʿnā) (quliʿnā)	قُلِعْتُمْ‎ (quliʿtum) (quliʿtum)	قُلِعُوا‎ (quliʿū) (quliʿū)
	f		قُلِعْتِ‎ (quliʿti) (quliʿti)	قُلِعَتْ‎ (quliʿat) (quliʿat)			قُلِعَتَا‎ (quliʿatā) (quliʿatā)			قُلِعْتُنَّ‎ (quliʿtunna) (quliʿtunna)	قُلِعْنَ‎ (quliʿna) (quliʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُقْلَعُ‎ (ʾuqlaʿu) (ʾuqlaʿu)	تُقْلَعُ‎ (tuqlaʿu) (tuqlaʿu)	يُقْلَعُ‎ (yuqlaʿu) (yuqlaʿu)		تُقْلَعَانِ‎ (tuqlaʿāni) (tuqlaʿāni)	يُقْلَعَانِ‎ (yuqlaʿāni) (yuqlaʿāni)		نُقْلَعُ‎ (nuqlaʿu) (nuqlaʿu)	تُقْلَعُونَ‎ (tuqlaʿūna) (tuqlaʿūna)	يُقْلَعُونَ‎ (yuqlaʿūna) (yuqlaʿūna)
	f		تُقْلَعِينَ‎ (tuqlaʿīna) (tuqlaʿīna)	تُقْلَعُ‎ (tuqlaʿu) (tuqlaʿu)			تُقْلَعَانِ‎ (tuqlaʿāni) (tuqlaʿāni)			تُقْلَعْنَ‎ (tuqlaʿna) (tuqlaʿna)	يُقْلَعْنَ‎ (yuqlaʿna) (yuqlaʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُقْلَعَ‎ (ʾuqlaʿa) (ʾuqlaʿa)	تُقْلَعَ‎ (tuqlaʿa) (tuqlaʿa)	يُقْلَعَ‎ (yuqlaʿa) (yuqlaʿa)		تُقْلَعَا‎ (tuqlaʿā) (tuqlaʿā)	يُقْلَعَا‎ (yuqlaʿā) (yuqlaʿā)		نُقْلَعَ‎ (nuqlaʿa) (nuqlaʿa)	تُقْلَعُوا‎ (tuqlaʿū) (tuqlaʿū)	يُقْلَعُوا‎ (yuqlaʿū) (yuqlaʿū)
	f		تُقْلَعِي‎ (tuqlaʿī) (tuqlaʿī)	تُقْلَعَ‎ (tuqlaʿa) (tuqlaʿa)			تُقْلَعَا‎ (tuqlaʿā) (tuqlaʿā)			تُقْلَعْنَ‎ (tuqlaʿna) (tuqlaʿna)	يُقْلَعْنَ‎ (yuqlaʿna) (yuqlaʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُقْلَعْ‎ (ʾuqlaʿ) (ʾuqlaʿ)	تُقْلَعْ‎ (tuqlaʿ) (tuqlaʿ)	يُقْلَعْ‎ (yuqlaʿ) (yuqlaʿ)		تُقْلَعَا‎ (tuqlaʿā) (tuqlaʿā)	يُقْلَعَا‎ (yuqlaʿā) (yuqlaʿā)		نُقْلَعْ‎ (nuqlaʿ) (nuqlaʿ)	تُقْلَعُوا‎ (tuqlaʿū) (tuqlaʿū)	يُقْلَعُوا‎ (yuqlaʿū) (yuqlaʿū)
	f		تُقْلَعِي‎ (tuqlaʿī) (tuqlaʿī)	تُقْلَعْ‎ (tuqlaʿ) (tuqlaʿ)			تُقْلَعَا‎ (tuqlaʿā) (tuqlaʿā)			تُقْلَعْنَ‎ (tuqlaʿna) (tuqlaʿna)	يُقْلَعْنَ‎ (yuqlaʿna) (yuqlaʿna)