غَفَرَ

Ратник чије се ране полако погоршавају.

Корен: غ ف ر*

Изговор:

DIN: ġafara  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. поново се разболети
2. поново се отворити
3. погоршати се (рана)
4. опет осетити (љубавну чежњу)
5. прекрити
6. опростити (грех)

Примери:

.قَدْ غُفِرَتْ جُرُوحِهِ وَ مَاتَ بِسُرْعَةٍ

Његове ране су се погоршале и он убрзо умре.

Синоними:

• مَرِضَ - разболети се
• إِعْتَلَّ - оболети
• عَانَى - патити
• تَاقَ - чезнути
• صَبَا - чезнути
• حَنَّ - чезнути
• تَحَسَّرَ - чезнути

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
поново се разболети	يَغْفِرُ	غَفَرَ	1.
прекривати, придодати опрост греха	يُغَفِّرُ	غَفَّرَ	2.
/	/	/	3.
прекрити, сакрити	يُغْفِرُ	أَغْفَرَ	4.
имати индулегенцију	يَتَغَفَّرُ	تَغَفَّرَ	5.
међусобно опраштати	يَتَغَافَرُ	تَغَافَرَ	6.
бити опроштен	يَنْغَفِرُ	إِنْغَفَرَ	7.
опростити	يَغْتَفِرُ	إِغْتَفَرَ	8.
/	/	/	9.
замолити за опрост	يَسْتَغْفِرُ	إِسْتَغْفَرَ	10.

Супротне речи:

• بَلَّ - оздравити
• شُفِيَ - оздравити
• صَحَّ - оздравити
• تَعَافَى - оздравити
• سَلَا - преболети (фигуративно)
• نَسِيَ - заборавити, преболети (фигуративно)
• بَرِئَ - преболети
• أَبَلَّ - преболети

Изреке и пословице:

.أُمْكِنُ أَنْ أُغْفِرَ وَلَكِنَّ لاَ أَسْتَطِيع أَنْ أَنْسَى

Могу опростити, али не могу заборавити.

Асоцијације:

• حُبٌّ - љубав
• نِسْيَانٌ - заборав
• جُرْحٌ - рана
• أَلَمٌ - бол
• ذَنْبٌ - грех

Изведене речи:

• غَافِرٌ - онај који опрашта грехове
• غَفْرًا - опростите! пардон!
• غُفْرَانٌ - опрост, опроштење, помиловање
• غِفْرَةٌ - опрост
• غَفِيرٌ - опрост
• مُغْتَفَرٌ - неопростив (грех)
• مَغْفَرَةٌ - опрост, разрешење (од греха)
• مَغْفُورٌ - помилован

Сродни чланци са Википедије:

غَفَرَ

Преводи

Енглески: [1] forgive ☞en Италијански: [1] perdonare ☞it Немачки: [1] vergeben ☞de Шпански: [1] perdonar ☞es Француски: [1] pardonner ☞fr Фински: [1] antaa anteeksi ☞fi Грчки: [1] συγχωρώ ☞el

Руски: [1] прощать ☞ru Португалски: [1] perdoar ☞pt Македонски: [1] прости ☞mk Српски: [1] опростити ☞sr Мађарски: [1] megbocsát ☞hu Бугарски: [1] прощавам ☞bg Кинески: [1] 原谅 ☞zh

Конјугација глагола غَفَرَ (ġafara) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						غَافِرٌ‎ (ḡāfirun) (ġāfirun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَغْفُورٌ‎ (maḡfūrun) (maġfūrun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	غَفَرْتُ‎ (ḡafartu) (ġafartu)	غَفَرْتَ‎ (ḡafarta) (ġafarta)	غَفَرَ (ġafara)		غَفَرْتُمَا‎ (ḡafartumā) (ġafartumā)	غَفَرَا‎ (ḡafarā) (ġafarā)		غَفَرْنَا‎ (ḡafarnā) (ġafarnā)	غَفَرْتُمْ‎ (ḡafartum) (ġafartum)	غَفَرُوا‎ (ḡafarū) (ġafarū)
	f		غَفَرْتِ‎ (ḡafarti) (ġafarti)	غَفَرَتْ‎ (ḡafarat) (ġafarat)			غَفَرَتَا‎ (ḡafaratā) (ġafaratā)			غَفَرْتُنَّ‎ (ḡafartunna) (ġafartunna)	غَفَرْنَ‎ (ḡafarna) (ġafarna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَغْفِرُ‎ (ʾaḡfiru) (ʾaġfiru)	تَغْفِرُ‎ (taḡfiru) (taġfiru)	يَغْفِرُ‎ (yaḡfiru) (yaġfiru)		تَغْفِرَانِ‎ (taḡfirāni) (taġfirāni)	يَغْفِرَانِ‎ (yaḡfirāni) (yaġfirāni)		نَغْفِرُ‎ (naḡfiru) (naġfiru)	تَغْفِرُونَ‎ (taḡfirūna) (taġfirūna)	يَغْفِرُونَ‎ (yaḡfirūna) (yaġfirūna)
	f		تَغْفِرِينَ‎ (taḡfirīna) (taġfirīna)	تَغْفِرُ‎ (taḡfiru) (taġfiru)			تَغْفِرَانِ‎ (taḡfirāni) (taġfirāni)			تَغْفِرْنَ‎ (taḡfirna) (taġfirna)	يَغْفِرْنَ‎ (yaḡfirna) (yaġfirna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَغْفِرَ‎ (ʾaḡfira) (ʾaġfira)	تَغْفِرَ‎ (taḡfira) (taġfira)	يَغْفِرَ‎ (yaḡfira) (yaġfira)		تَغْفِرَا‎ (taḡfirā) (taġfirā)	يَغْفِرَا‎ (yaḡfirā) (yaġfirā)		نَغْفِرَ‎ (naḡfira) (naġfira)	تَغْفِرُوا‎ (taḡfirū) (taġfirū)	يَغْفِرُوا‎ (yaḡfirū) (yaġfirū)
	f		تَغْفِرِي‎ (taḡfirī) (taġfirī)	تَغْفِرَ‎ (taḡfira) (taġfira)			تَغْفِرَا‎ (taḡfirā) (taġfirā)			تَغْفِرْنَ‎ (taḡfirna) (taġfirna)	يَغْفِرْنَ‎ (yaḡfirna) (yaġfirna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَغْفِرْ‎ (ʾaḡfir) (ʾaġfir)	تَغْفِرْ‎ (taḡfir) (taġfir)	يَغْفِرْ‎ (yaḡfir) (yaġfir)		تَغْفِرَا‎ (taḡfirā) (taġfirā)	يَغْفِرَا‎ (yaḡfirā) (yaġfirā)		نَغْفِرْ‎ (naḡfir) (naġfir)	تَغْفِرُوا‎ (taḡfirū) (taġfirū)	يَغْفِرُوا‎ (yaḡfirū) (yaġfirū)
	f		تَغْفِرِي‎ (taḡfirī) (taġfirī)	تَغْفِرْ‎ (taḡfir) (taġfir)			تَغْفِرَا‎ (taḡfirā) (taġfirā)			تَغْفِرْنَ‎ (taḡfirna) (taġfirna)	يَغْفِرْنَ‎ (yaḡfirna) (yaġfirna)
императив الأمر	m		اِغْفِرْ‎ (iḡfir) (iġfir)			اِغْفِرَا‎ (iḡfirā) (iġfirā)				اِغْفِرُوا‎ (iḡfirū) (iġfirū)
	f		اِغْفِرِي‎ (iḡfirī) (iġfirī)							اِغْفِرْنَ‎ (iḡfirna) (iġfirna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	غُفِرْتُ‎ (ḡufirtu) (ġufirtu)	غُفِرْتَ‎ (ḡufirta) (ġufirta)	غُفِرَ (ġufira)		غُفِرْتُمَا‎ (ḡufirtumā) (ġufirtumā)	غُفِرَا‎ (ḡufirā) (ġufirā)		غُفِرْنَا‎ (ḡufirnā) (ġufirnā)	غُفِرْتُمْ‎ (ḡufirtum) (ġufirtum)	غُفِرُوا‎ (ḡufirū) (ġufirū)
	f		غُفِرْتِ‎ (ḡufirti) (ġufirti)	غُفِرَتْ‎ (ḡufirat) (ġufirat)			غُفِرَتَا‎ (ḡufiratā) (ġufiratā)			غُفِرْتُنَّ‎ (ḡufirtunna) (ġufirtunna)	غُفِرْنَ‎ (ḡufirna) (ġufirna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُغْفَرُ‎ (ʾuḡfaru) (ʾuġfaru)	تُغْفَرُ‎ (tuḡfaru) (tuġfaru)	يُغْفَرُ‎ (yuḡfaru) (yuġfaru)		تُغْفَرَانِ‎ (tuḡfarāni) (tuġfarāni)	يُغْفَرَانِ‎ (yuḡfarāni) (yuġfarāni)		نُغْفَرُ‎ (nuḡfaru) (nuġfaru)	تُغْفَرُونَ‎ (tuḡfarūna) (tuġfarūna)	يُغْفَرُونَ‎ (yuḡfarūna) (yuġfarūna)
	f		تُغْفَرِينَ‎ (tuḡfarīna) (tuġfarīna)	تُغْفَرُ‎ (tuḡfaru) (tuġfaru)			تُغْفَرَانِ‎ (tuḡfarāni) (tuġfarāni)			تُغْفَرْنَ‎ (tuḡfarna) (tuġfarna)	يُغْفَرْنَ‎ (yuḡfarna) (yuġfarna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُغْفَرَ‎ (ʾuḡfara) (ʾuġfara)	تُغْفَرَ‎ (tuḡfara) (tuġfara)	يُغْفَرَ‎ (yuḡfara) (yuġfara)		تُغْفَرَا‎ (tuḡfarā) (tuġfarā)	يُغْفَرَا‎ (yuḡfarā) (yuġfarā)		نُغْفَرَ‎ (nuḡfara) (nuġfara)	تُغْفَرُوا‎ (tuḡfarū) (tuġfarū)	يُغْفَرُوا‎ (yuḡfarū) (yuġfarū)
	f		تُغْفَرِي‎ (tuḡfarī) (tuġfarī)	تُغْفَرَ‎ (tuḡfara) (tuġfara)			تُغْفَرَا‎ (tuḡfarā) (tuġfarā)			تُغْفَرْنَ‎ (tuḡfarna) (tuġfarna)	يُغْفَرْنَ‎ (yuḡfarna) (yuġfarna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُغْفَرْ‎ (ʾuḡfar) (ʾuġfar)	تُغْفَرْ‎ (tuḡfar) (tuġfar)	يُغْفَرْ‎ (yuḡfar) (yuġfar)		تُغْفَرَا‎ (tuḡfarā) (tuġfarā)	يُغْفَرَا‎ (yuḡfarā) (yuġfarā)		نُغْفَرْ‎ (nuḡfar) (nuġfar)	تُغْفَرُوا‎ (tuḡfarū) (tuġfarū)	يُغْفَرُوا‎ (yuḡfarū) (yuġfarū)
	f		تُغْفَرِي‎ (tuḡfarī) (tuġfarī)	تُغْفَرْ‎ (tuḡfar) (tuġfar)			تُغْفَرَا‎ (tuḡfarā) (tuġfarā)			تُغْفَرْنَ‎ (tuḡfarna) (tuġfarna)	يُغْفَرْنَ‎ (yuḡfarna) (yuġfarna)