عَجِبَ

Дете се диви природи.

Корен: ع ج ب*

Изговор:

DIN: ʿağiba  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. чудити се
2. зачудити се
3. допасти се
4. свидети се
5. заволети
6. волети
7. бити поносан
8. задивити
9. дивити се

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
чудити се	يَعْجَبُ	عَجِبَ	1.
зачудити	يُعَجِّبُ	عَجَّبَ	2.
/	/	/	3.
свидети се	يُعْجِبُ	أَعْجَبَ	4.
зачудити се	يَتَعَجَّبُ	تَعَجَّبَ	5.
кокетирати	يَتَعَاجَبُ	تَعَاجَبَ	6.
/	/	/	7.
чудити се, дивити се	يَعْتَجِبُ	إَعْتَجَبَ	8.
/	/	/	9.
чудити се, дивити се	يَسْتَعْجِبُ	إَسْتَعْجَبَ	10.

Примери:

.عَجِبَتْهُ حِينَ كانَ طِفْلًا

Допала му се када је био дете.

Синоними:

• أَحَبَّ - заволети
• إِنْدَهَشَى - зачудити се
• إِسْتَغْرَبَ - чудити се
• طابَ - свидети се

Супротне речи:

• كَرِهَ - мрзети
• خَجِلَ - стидети се

Изреке и пословице:

.عِنْدَما يَفْعَلُ الناسُ خَيْرًا فَيَعْجَبُ الله لَهُمْ

Када људи добро чине, Бог се чудом чуди. (Када људи добро чине, Бог им се чуди.)

Асоцијације:

• كَرامَةٌ - понос
• حُبٌّ - љубав
• فُجاءٌ - изненађење
• مُعاكَسَةٌ - флерт

Изведене речи:

• عَجَّبَ - задивити; задовољити
• أَعْجَبَ - зачудити, изненадити; свидети се, допасти се
• تَعَجَّبَ - зачудити се
• تَعاجَبَ - кокетирати
• إِعْتَجَبَ - зачудити се
• إِسْتَعْجَبَ - задивити се
• إِسْتِعْجابٌ - чуђење, зачуђеност
• إِعْجابٌ - дивљење, одушевљење; допадање; занос
• أُعْجُوبَةٌ - чудо
• تَعاجِيبُ - чудеса
• تَعَجُّبٌ - чуђење, дивљење
• تَعْجِيبٌ - хваљење
• عَجائِبِيٌّ - чудотворац
• عَجَبٌ - чуђење
• عُجْبٌ - умишљеност, самодопадање
• عَجِيبَةٌ - чудна ствар, чудо

Сродни чланци са Википедије:

عَجِبَ

Преводи

Енглески: [1] admire ☞en Италијански: [1] ammirare ☞it Немачки: [1] bewundern ☞de Шпански: [1] admirar ☞es Француски: [1] admirer ☞fr Фински: [1] ihailla ☞fi Грчки: [1] θαυμάζω ☞el

Руски: [1] восхищаться ☞ru Португалски: [1] admirar ☞pt Македонски: [1] восхитува ☞mk Српски: [1] дивити се ☞sr Мађарски: [1] csodál ☞hu Бугарски: [1] възхищавам се ☞bg Кинески: [1] 佩服 ☞zh

Конјугација глагола عَجِبَ (ʿağiba) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						عَاجِبٌ‎ (ʿājibun) (ʿāğibun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَعْجُوبٌ‎ (maʿjūbun) (maʿğūbun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	عَجِبْتُ‎ (ʿajibtu) (ʿağibtu)	عَجِبْتَ‎ (ʿajibta) (ʿağibta)	عَجِبَ (ʿağiba)		عَجِبْتُمَا‎ (ʿajibtumā) (ʿağibtumā)	عَجِبَا‎ (ʿajibā) (ʿağibā)		عَجِبْنَا‎ (ʿajibnā) (ʿağibnā)	عَجِبْتُمْ‎ (ʿajibtum) (ʿağibtum)	عَجِبُوا‎ (ʿajibū) (ʿağibū)
	f		عَجِبْتِ‎ (ʿajibti) (ʿağibti)	عَجِبَتْ‎ (ʿajibat) (ʿağibat)			عَجِبَتَا‎ (ʿajibatā) (ʿağibatā)			عَجِبْتُنَّ‎ (ʿajibtunna) (ʿağibtunna)	عَجِبْنَ‎ (ʿajibna) (ʿağibna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَعْجَبُ‎ (ʾaʿjabu) (ʾaʿğabu)	تَعْجَبُ‎ (taʿjabu) (taʿğabu)	يَعْجَبُ‎ (yaʿjabu) (yaʿğabu)		تَعْجَبَانِ‎ (taʿjabāni) (taʿğabāni)	يَعْجَبَانِ‎ (yaʿjabāni) (yaʿğabāni)		نَعْجَبُ‎ (naʿjabu) (naʿğabu)	تَعْجَبُونَ‎ (taʿjabūna) (taʿğabūna)	يَعْجَبُونَ‎ (yaʿjabūna) (yaʿğabūna)
	f		تَعْجَبِينَ‎ (taʿjabīna) (taʿğabīna)	تَعْجَبُ‎ (taʿjabu) (taʿğabu)			تَعْجَبَانِ‎ (taʿjabāni) (taʿğabāni)			تَعْجَبْنَ‎ (taʿjabna) (taʿğabna)	يَعْجَبْنَ‎ (yaʿjabna) (yaʿğabna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَعْجَبَ‎ (ʾaʿjaba) (ʾaʿğaba)	تَعْجَبَ‎ (taʿjaba) (taʿğaba)	يَعْجَبَ‎ (yaʿjaba) (yaʿğaba)		تَعْجَبَا‎ (taʿjabā) (taʿğabā)	يَعْجَبَا‎ (yaʿjabā) (yaʿğabā)		نَعْجَبَ‎ (naʿjaba) (naʿğaba)	تَعْجَبُوا‎ (taʿjabū) (taʿğabū)	يَعْجَبُوا‎ (yaʿjabū) (yaʿğabū)
	f		تَعْجَبِي‎ (taʿjabī) (taʿğabī)	تَعْجَبَ‎ (taʿjaba) (taʿğaba)			تَعْجَبَا‎ (taʿjabā) (taʿğabā)			تَعْجَبْنَ‎ (taʿjabna) (taʿğabna)	يَعْجَبْنَ‎ (yaʿjabna) (yaʿğabna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَعْجَبْ‎ (ʾaʿjab) (ʾaʿğab)	تَعْجَبْ‎ (taʿjab) (taʿğab)	يَعْجَبْ‎ (yaʿjab) (yaʿğab)		تَعْجَبَا‎ (taʿjabā) (taʿğabā)	يَعْجَبَا‎ (yaʿjabā) (yaʿğabā)		نَعْجَبْ‎ (naʿjab) (naʿğab)	تَعْجَبُوا‎ (taʿjabū) (taʿğabū)	يَعْجَبُوا‎ (yaʿjabū) (yaʿğabū)
	f		تَعْجَبِي‎ (taʿjabī) (taʿğabī)	تَعْجَبْ‎ (taʿjab) (taʿğab)			تَعْجَبَا‎ (taʿjabā) (taʿğabā)			تَعْجَبْنَ‎ (taʿjabna) (taʿğabna)	يَعْجَبْنَ‎ (yaʿjabna) (yaʿğabna)
императив الأمر	m		اِعْجَبْ‎ (iʿjab) (iʿğab)			اِعْجَبَا‎ (iʿjabā) (iʿğabā)				اِعْجَبُوا‎ (iʿjabū) (iʿğabū)
	f		اِعْجَبِي‎ (iʿjabī) (iʿğabī)							اِعْجَبْنَ‎ (iʿjabna) (iʿğabna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	عُجِبْتُ‎ (ʿujibtu) (ʿuğibtu)	عُجِبْتَ‎ (ʿujibta) (ʿuğibta)	عُجِبَ (ʿuğiba)		عُجِبْتُمَا‎ (ʿujibtumā) (ʿuğibtumā)	عُجِبَا‎ (ʿujibā) (ʿuğibā)		عُجِبْنَا‎ (ʿujibnā) (ʿuğibnā)	عُجِبْتُمْ‎ (ʿujibtum) (ʿuğibtum)	عُجِبُوا‎ (ʿujibū) (ʿuğibū)
	f		عُجِبْتِ‎ (ʿujibti) (ʿuğibti)	عُجِبَتْ‎ (ʿujibat) (ʿuğibat)			عُجِبَتَا‎ (ʿujibatā) (ʿuğibatā)			عُجِبْتُنَّ‎ (ʿujibtunna) (ʿuğibtunna)	عُجِبْنَ‎ (ʿujibna) (ʿuğibna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُعْجَبُ‎ (ʾuʿjabu) (ʾuʿğabu)	تُعْجَبُ‎ (tuʿjabu) (tuʿğabu)	يُعْجَبُ‎ (yuʿjabu) (yuʿğabu)		تُعْجَبَانِ‎ (tuʿjabāni) (tuʿğabāni)	يُعْجَبَانِ‎ (yuʿjabāni) (yuʿğabāni)		نُعْجَبُ‎ (nuʿjabu) (nuʿğabu)	تُعْجَبُونَ‎ (tuʿjabūna) (tuʿğabūna)	يُعْجَبُونَ‎ (yuʿjabūna) (yuʿğabūna)
	f		تُعْجَبِينَ‎ (tuʿjabīna) (tuʿğabīna)	تُعْجَبُ‎ (tuʿjabu) (tuʿğabu)			تُعْجَبَانِ‎ (tuʿjabāni) (tuʿğabāni)			تُعْجَبْنَ‎ (tuʿjabna) (tuʿğabna)	يُعْجَبْنَ‎ (yuʿjabna) (yuʿğabna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُعْجَبَ‎ (ʾuʿjaba) (ʾuʿğaba)	تُعْجَبَ‎ (tuʿjaba) (tuʿğaba)	يُعْجَبَ‎ (yuʿjaba) (yuʿğaba)		تُعْجَبَا‎ (tuʿjabā) (tuʿğabā)	يُعْجَبَا‎ (yuʿjabā) (yuʿğabā)		نُعْجَبَ‎ (nuʿjaba) (nuʿğaba)	تُعْجَبُوا‎ (tuʿjabū) (tuʿğabū)	يُعْجَبُوا‎ (yuʿjabū) (yuʿğabū)
	f		تُعْجَبِي‎ (tuʿjabī) (tuʿğabī)	تُعْجَبَ‎ (tuʿjaba) (tuʿğaba)			تُعْجَبَا‎ (tuʿjabā) (tuʿğabā)			تُعْجَبْنَ‎ (tuʿjabna) (tuʿğabna)	يُعْجَبْنَ‎ (yuʿjabna) (yuʿğabna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُعْجَبْ‎ (ʾuʿjab) (ʾuʿğab)	تُعْجَبْ‎ (tuʿjab) (tuʿğab)	يُعْجَبْ‎ (yuʿjab) (yuʿğab)		تُعْجَبَا‎ (tuʿjabā) (tuʿğabā)	يُعْجَبَا‎ (yuʿjabā) (yuʿğabā)		نُعْجَبْ‎ (nuʿjab) (nuʿğab)	تُعْجَبُوا‎ (tuʿjabū) (tuʿğabū)	يُعْجَبُوا‎ (yuʿjabū) (yuʿğabū)
	f		تُعْجَبِي‎ (tuʿjabī) (tuʿğabī)	تُعْجَبْ‎ (tuʿjab) (tuʿğab)			تُعْجَبَا‎ (tuʿjabā) (tuʿğabā)			تُعْجَبْنَ‎ (tuʿjabna) (tuʿğabna)	يُعْجَبْنَ‎ (yuʿjabna) (yuʿğabna)