سَكَنَ
Изглед
(преусмерено са سكن)
Изговор:
Значења:
- становати
- живети
- настанити се
- пребивати у
Примери:
- .بالرَغْمِ مِنْ أَنَّ لَدَيْهِ شَقَّةً فَهُوَ ما زالَ يَسْكُنُ مَعَ والِدَيْهِ
- Још увек станује са родитељима иако има свој стан.
Синоними:
- قَطَنَ بِ، في - становати, живети, пребивати у
- أَقامَ بِ - становати, населити се, пребивати, настанити се, боравити, живети
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
становати | يَسْكُنُ | سَكَنَ | 1. |
настанити, населити | يُسَكِّنُ | سَكَّنَ | 2. |
становати заједно с | يُسَاكِنُ | سَاكَنَ | 3. |
дати да станује | يُسْكِنُ | أَسْكَنَ | 4. |
осиромашити | يَتَسَكَّنُ | تَسَكَّنَ | 5. |
заједно становати с | يَتَسَاكَنُ | تَسَاكَنَ | 6. |
/ | / | / | 7. |
покорити се | يَسْتَكِنُ | إِسْتَكَنَ | 8. |
/ | / | / | 9. |
/ | / | / | 10. |
Изреке и пословице:
- .الحِكْمَةُ لا تَسْكُنُ فَقَطْ في البَيْتِ الواحِدِ
- „Мудрост не станује само у једној кући.” - афричка пословица
Асоцијације:
- شَقَّةٌ - стан
- بَيْتٌ - кућа
Изведене речи:
- مُساكِنٌ - сустанар, суграђанин
- مَسْكَنٌ - стан, боравиште
- مَساكِنُ العُمّالِ - радничко насеље
- مَسْكونٌ - настањен, насељен
- ساكِنٌ - становник, житељ
- ساكِنٌ أَصْلِيٌّ - староседелац
- سُكّانٌ مَدَنِيّونَ - цивилно становништво, грађани
- سُكْنٌ - стан
- سَكِنَةٌ - стан, боравиште
- سَكَنِيٌّ - стамбени
- سُكْنَى - становање, боравак, пребивалиште
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
[уреди]
|
|
Конјугација глагола سَكَنَ (sakana) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
سَاكِنٌ (sākinun) (sākinun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَسْكُونٌ (maskūnun) (maskūnun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | سَكَنْتُ (sakantu) (sakantu) |
سَكَنْتَ (sakanta) (sakanta) |
سَكَنَ (sakana) |
سَكَنْتُمَا (sakantumā) (sakantumā) |
سَكَنَا (sakanā) (sakanā) |
سَكَنْنَا (sakannā) (sakannā) |
سَكَنْتُمْ (sakantum) (sakantum) |
سَكَنُوا (sakanū) (sakanū) | |||
f | سَكَنْتِ (sakanti) (sakanti) |
سَكَنَتْ (sakanat) (sakanat) |
سَكَنَتَا (sakanatā) (sakanatā) |
سَكَنْتُنَّ (sakantunna) (sakantunna) |
سَكَنْنَ (sakanna) (sakanna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَسْكُنُ (ʾaskunu) (ʾaskunu) |
تَسْكُنُ (taskunu) (taskunu) |
يَسْكُنُ (yaskunu) (yaskunu) |
تَسْكُنَانِ (taskunāni) (taskunāni) |
يَسْكُنَانِ (yaskunāni) (yaskunāni) |
نَسْكُنُ (naskunu) (naskunu) |
تَسْكُنُونَ (taskunūna) (taskunūna) |
يَسْكُنُونَ (yaskunūna) (yaskunūna) | |||
f | تَسْكُنِينَ (taskunīna) (taskunīna) |
تَسْكُنُ (taskunu) (taskunu) |
تَسْكُنَانِ (taskunāni) (taskunāni) |
تَسْكُنْنَ (taskunna) (taskunna) |
يَسْكُنْنَ (yaskunna) (yaskunna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَسْكُنَ (ʾaskuna) (ʾaskuna) |
تَسْكُنَ (taskuna) (taskuna) |
يَسْكُنَ (yaskuna) (yaskuna) |
تَسْكُنَا (taskunā) (taskunā) |
يَسْكُنَا (yaskunā) (yaskunā) |
نَسْكُنَ (naskuna) (naskuna) |
تَسْكُنُوا (taskunū) (taskunū) |
يَسْكُنُوا (yaskunū) (yaskunū) | |||
f | تَسْكُنِي (taskunī) (taskunī) |
تَسْكُنَ (taskuna) (taskuna) |
تَسْكُنَا (taskunā) (taskunā) |
تَسْكُنْنَ (taskunna) (taskunna) |
يَسْكُنْنَ (yaskunna) (yaskunna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَسْكُنْ (ʾaskun) (ʾaskun) |
تَسْكُنْ (taskun) (taskun) |
يَسْكُنْ (yaskun) (yaskun) |
تَسْكُنَا (taskunā) (taskunā) |
يَسْكُنَا (yaskunā) (yaskunā) |
نَسْكُنْ (naskun) (naskun) |
تَسْكُنُوا (taskunū) (taskunū) |
يَسْكُنُوا (yaskunū) (yaskunū) | |||
f | تَسْكُنِي (taskunī) (taskunī) |
تَسْكُنْ (taskun) (taskun) |
تَسْكُنَا (taskunā) (taskunā) |
تَسْكُنْنَ (taskunna) (taskunna) |
يَسْكُنْنَ (yaskunna) (yaskunna) | |||||||
императив الأمر |
m | اُسْكُنْ (uskun) (uskun) |
اُسْكُنَا (uskunā) (uskunā) |
اُسْكُنُوا (uskunū) (uskunū) |
||||||||
f | اُسْكُنِي (uskunī) (uskunī) |
اُسْكُنْنَ (uskunna) (uskunna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | سُكِنْتُ (sukintu) (sukintu) |
سُكِنْتَ (sukinta) (sukinta) |
سُكِنَ (sukina) |
سُكِنْتُمَا (sukintumā) (sukintumā) |
سُكِنَا (sukinā) (sukinā) |
سُكِنْنَا (sukinnā) (sukinnā) |
سُكِنْتُمْ (sukintum) (sukintum) |
سُكِنُوا (sukinū) (sukinū) | |||
f | سُكِنْتِ (sukinti) (sukinti) |
سُكِنَتْ (sukinat) (sukinat) |
سُكِنَتَا (sukinatā) (sukinatā) |
سُكِنْتُنَّ (sukintunna) (sukintunna) |
سُكِنْنَ (sukinna) (sukinna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُسْكَنُ (ʾuskanu) (ʾuskanu) |
تُسْكَنُ (tuskanu) (tuskanu) |
يُسْكَنُ (yuskanu) (yuskanu) |
تُسْكَنَانِ (tuskanāni) (tuskanāni) |
يُسْكَنَانِ (yuskanāni) (yuskanāni) |
نُسْكَنُ (nuskanu) (nuskanu) |
تُسْكَنُونَ (tuskanūna) (tuskanūna) |
يُسْكَنُونَ (yuskanūna) (yuskanūna) | |||
f | تُسْكَنِينَ (tuskanīna) (tuskanīna) |
تُسْكَنُ (tuskanu) (tuskanu) |
تُسْكَنَانِ (tuskanāni) (tuskanāni) |
تُسْكَنْنَ (tuskanna) (tuskanna) |
يُسْكَنْنَ (yuskanna) (yuskanna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُسْكَنَ (ʾuskana) (ʾuskana) |
تُسْكَنَ (tuskana) (tuskana) |
يُسْكَنَ (yuskana) (yuskana) |
تُسْكَنَا (tuskanā) (tuskanā) |
يُسْكَنَا (yuskanā) (yuskanā) |
نُسْكَنَ (nuskana) (nuskana) |
تُسْكَنُوا (tuskanū) (tuskanū) |
يُسْكَنُوا (yuskanū) (yuskanū) | |||
f | تُسْكَنِي (tuskanī) (tuskanī) |
تُسْكَنَ (tuskana) (tuskana) |
تُسْكَنَا (tuskanā) (tuskanā) |
تُسْكَنْنَ (tuskanna) (tuskanna) |
يُسْكَنْنَ (yuskanna) (yuskanna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُسْكَنْ (ʾuskan) (ʾuskan) |
تُسْكَنْ (tuskan) (tuskan) |
يُسْكَنْ (yuskan) (yuskan) |
تُسْكَنَا (tuskanā) (tuskanā) |
يُسْكَنَا (yuskanā) (yuskanā) |
نُسْكَنْ (nuskan) (nuskan) |
تُسْكَنُوا (tuskanū) (tuskanū) |
يُسْكَنُوا (yuskanū) (yuskanū) | |||
f | تُسْكَنِي (tuskanī) (tuskanī) |
تُسْكَنْ (tuskan) (tuskan) |
تُسْكَنَا (tuskanā) (tuskanā) |
تُسْكَنْنَ (tuskanna) (tuskanna) |
يُسْكَنْنَ (yuskanna) (yuskanna) |