حَمَلَ

Мајка носи дете у наручју.

Корен: ح م ل *

Изговор:

DIN: ḥamala  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. носити
2. родити
3. јамчити
4. понести
5. повести
6. превести
7. транспортирати

Примери:

.حَمَلَ حَقِيبَةً فِي ألمَطَارِ

Носио је торбу на аеродрому.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
носити	يَحْمِلُ	حَمَلَ	1.
дати да носи	يُحَمِّلُ	حَمَّلَ	2.
помоћи у ношењу	يُحَامِلُ	حَامَلَ	3.
помоћи да носи	يُحْمِلُ	أَحْمَلَ	4.
сносити одговорност	يَتَحَمَّلُ	تَحَمَّلَ	5.
заједно носити	يَتَحَامَلُ	تَحَامَلَ	6.
бити ношен	يَنْحَمِلُ	إِنْحَمَلَ	7.
натоварити се, носити	يَحْتَمِلُ	إِحْتَمَلَ	8.
/	/	/	9.
молити да понесе	يَسْتَحْمِلُ	إِسْتَحْمَلَ	10.

Синоними:

• نَقَلَ - трансфер
• إِسْتِيرَادٌ - импорт

Супротне речи:

• تَرَكَ - оставити
• أَسْقَطَ - испустити

Изреке и пословице:

.تَحْتَ إِبْطٍ وَاحِدٍ لَا ُتُمْكِن أَنْ تَحْمِلَ بَطِيخَتَيْنِ

Не могу се под једним пазухом две лубенице носити.

Асоцијације:

• طِفْلٌ - дете
• حَقِيبَةٌ - торба

Изведене речи:

• إِحْتِمَالٌ - подношење, толеранција
• أَحْمَلٌ - најподеснији за ношење
• تَحَامُلٌ - пристрасност, нетрпељивост, предрасуда, интолеранција
• تَحَمُّلٌ - преузимање, подношење, стрпљивост, отпорност
• تَحْمِيلٌ - оптерећење, претовар
• حَامِلٌ - који носи, пун плодова, набујао, преносилац, плодница
• حَامِلَةٌ - трудница, носећа
• حَمْلٌ - ношење, пренос, превоз, транспорт, трудноћа

Сродни чланци са Википедије:

حَمَلَ

Преводи

Енглески: Италијански: Немачки: Шпански: Француски: Фински: Грчки:

Руски: Португалски: Македонски: Српски: Мађарски: Бугарски: Кинески:

Конјугација глагола حَمَلَ (ḥamala) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَامِلٌ‎ (ḥāmilun) (ḥāmilun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْمُولٌ‎ (maḥmūlun) (maḥmūlun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَمَلْتُ‎ (ḥamaltu) (ḥamaltu)	حَمَلْتَ‎ (ḥamalta) (ḥamalta)	حَمَلَ (ḥamala)		حَمَلْتُمَا‎ (ḥamaltumā) (ḥamaltumā)	حَمَلَا‎ (ḥamalā) (ḥamalā)		حَمَلْنَا‎ (ḥamalnā) (ḥamalnā)	حَمَلْتُمْ‎ (ḥamaltum) (ḥamaltum)	حَمَلُوا‎ (ḥamalū) (ḥamalū)
	f		حَمَلْتِ‎ (ḥamalti) (ḥamalti)	حَمَلَتْ‎ (ḥamalat) (ḥamalat)			حَمَلَتَا‎ (ḥamalatā) (ḥamalatā)			حَمَلْتُنَّ‎ (ḥamaltunna) (ḥamaltunna)	حَمَلْنَ‎ (ḥamalna) (ḥamalna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْمِلُ‎ (ʾaḥmilu) (ʾaḥmilu)	تَحْمِلُ‎ (taḥmilu) (taḥmilu)	يَحْمِلُ‎ (yaḥmilu) (yaḥmilu)		تَحْمِلَانِ‎ (taḥmilāni) (taḥmilāni)	يَحْمِلَانِ‎ (yaḥmilāni) (yaḥmilāni)		نَحْمِلُ‎ (naḥmilu) (naḥmilu)	تَحْمِلُونَ‎ (taḥmilūna) (taḥmilūna)	يَحْمِلُونَ‎ (yaḥmilūna) (yaḥmilūna)
	f		تَحْمِلِينَ‎ (taḥmilīna) (taḥmilīna)	تَحْمِلُ‎ (taḥmilu) (taḥmilu)			تَحْمِلَانِ‎ (taḥmilāni) (taḥmilāni)			تَحْمِلْنَ‎ (taḥmilna) (taḥmilna)	يَحْمِلْنَ‎ (yaḥmilna) (yaḥmilna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْمِلَ‎ (ʾaḥmila) (ʾaḥmila)	تَحْمِلَ‎ (taḥmila) (taḥmila)	يَحْمِلَ‎ (yaḥmila) (yaḥmila)		تَحْمِلَا‎ (taḥmilā) (taḥmilā)	يَحْمِلَا‎ (yaḥmilā) (yaḥmilā)		نَحْمِلَ‎ (naḥmila) (naḥmila)	تَحْمِلُوا‎ (taḥmilū) (taḥmilū)	يَحْمِلُوا‎ (yaḥmilū) (yaḥmilū)
	f		تَحْمِلِي‎ (taḥmilī) (taḥmilī)	تَحْمِلَ‎ (taḥmila) (taḥmila)			تَحْمِلَا‎ (taḥmilā) (taḥmilā)			تَحْمِلْنَ‎ (taḥmilna) (taḥmilna)	يَحْمِلْنَ‎ (yaḥmilna) (yaḥmilna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْمِلْ‎ (ʾaḥmil) (ʾaḥmil)	تَحْمِلْ‎ (taḥmil) (taḥmil)	يَحْمِلْ‎ (yaḥmil) (yaḥmil)		تَحْمِلَا‎ (taḥmilā) (taḥmilā)	يَحْمِلَا‎ (yaḥmilā) (yaḥmilā)		نَحْمِلْ‎ (naḥmil) (naḥmil)	تَحْمِلُوا‎ (taḥmilū) (taḥmilū)	يَحْمِلُوا‎ (yaḥmilū) (yaḥmilū)
	f		تَحْمِلِي‎ (taḥmilī) (taḥmilī)	تَحْمِلْ‎ (taḥmil) (taḥmil)			تَحْمِلَا‎ (taḥmilā) (taḥmilā)			تَحْمِلْنَ‎ (taḥmilna) (taḥmilna)	يَحْمِلْنَ‎ (yaḥmilna) (yaḥmilna)
императив الأمر	m		اِحْمِلْ‎ (iḥmil) (iḥmil)			اِحْمِلَا‎ (iḥmilā) (iḥmilā)				اِحْمِلُوا‎ (iḥmilū) (iḥmilū)
	f		اِحْمِلِي‎ (iḥmilī) (iḥmilī)							اِحْمِلْنَ‎ (iḥmilna) (iḥmilna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُمِلْتُ‎ (ḥumiltu) (ḥumiltu)	حُمِلْتَ‎ (ḥumilta) (ḥumilta)	حُمِلَ (ḥumila)		حُمِلْتُمَا‎ (ḥumiltumā) (ḥumiltumā)	حُمِلَا‎ (ḥumilā) (ḥumilā)		حُمِلْنَا‎ (ḥumilnā) (ḥumilnā)	حُمِلْتُمْ‎ (ḥumiltum) (ḥumiltum)	حُمِلُوا‎ (ḥumilū) (ḥumilū)
	f		حُمِلْتِ‎ (ḥumilti) (ḥumilti)	حُمِلَتْ‎ (ḥumilat) (ḥumilat)			حُمِلَتَا‎ (ḥumilatā) (ḥumilatā)			حُمِلْتُنَّ‎ (ḥumiltunna) (ḥumiltunna)	حُمِلْنَ‎ (ḥumilna) (ḥumilna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْمَلُ‎ (ʾuḥmalu) (ʾuḥmalu)	تُحْمَلُ‎ (tuḥmalu) (tuḥmalu)	يُحْمَلُ‎ (yuḥmalu) (yuḥmalu)		تُحْمَلَانِ‎ (tuḥmalāni) (tuḥmalāni)	يُحْمَلَانِ‎ (yuḥmalāni) (yuḥmalāni)		نُحْمَلُ‎ (nuḥmalu) (nuḥmalu)	تُحْمَلُونَ‎ (tuḥmalūna) (tuḥmalūna)	يُحْمَلُونَ‎ (yuḥmalūna) (yuḥmalūna)
	f		تُحْمَلِينَ‎ (tuḥmalīna) (tuḥmalīna)	تُحْمَلُ‎ (tuḥmalu) (tuḥmalu)			تُحْمَلَانِ‎ (tuḥmalāni) (tuḥmalāni)			تُحْمَلْنَ‎ (tuḥmalna) (tuḥmalna)	يُحْمَلْنَ‎ (yuḥmalna) (yuḥmalna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْمَلَ‎ (ʾuḥmala) (ʾuḥmala)	تُحْمَلَ‎ (tuḥmala) (tuḥmala)	يُحْمَلَ‎ (yuḥmala) (yuḥmala)		تُحْمَلَا‎ (tuḥmalā) (tuḥmalā)	يُحْمَلَا‎ (yuḥmalā) (yuḥmalā)		نُحْمَلَ‎ (nuḥmala) (nuḥmala)	تُحْمَلُوا‎ (tuḥmalū) (tuḥmalū)	يُحْمَلُوا‎ (yuḥmalū) (yuḥmalū)
	f		تُحْمَلِي‎ (tuḥmalī) (tuḥmalī)	تُحْمَلَ‎ (tuḥmala) (tuḥmala)			تُحْمَلَا‎ (tuḥmalā) (tuḥmalā)			تُحْمَلْنَ‎ (tuḥmalna) (tuḥmalna)	يُحْمَلْنَ‎ (yuḥmalna) (yuḥmalna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْمَلْ‎ (ʾuḥmal) (ʾuḥmal)	تُحْمَلْ‎ (tuḥmal) (tuḥmal)	يُحْمَلْ‎ (yuḥmal) (yuḥmal)		تُحْمَلَا‎ (tuḥmalā) (tuḥmalā)	يُحْمَلَا‎ (yuḥmalā) (yuḥmalā)		نُحْمَلْ‎ (nuḥmal) (nuḥmal)	تُحْمَلُوا‎ (tuḥmalū) (tuḥmalū)	يُحْمَلُوا‎ (yuḥmalū) (yuḥmalū)
	f		تُحْمَلِي‎ (tuḥmalī) (tuḥmalī)	تُحْمَلْ‎ (tuḥmal) (tuḥmal)			تُحْمَلَا‎ (tuḥmalā) (tuḥmalā)			تُحْمَلْنَ‎ (tuḥmalna) (tuḥmalna)	يُحْمَلْنَ‎ (yuḥmalna) (yuḥmalna)