حَشَدَ

Скупљање сличица, хоби многих људи.

Корен: ح ش د*

Изговор:

DIN: ḥašada  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. скупити
2. нагомилати
3. позвати
4. дићи
5. мобилизовати
6. усредсредити
7. концетрисати

Примери:

.حَشَدَ مُحَمَدٌ الفُروعَ ليُوَلِّعَ النارَ

Мухамед је сакупљао гранчице да би запалио ватру.

Синоними:

• جَمَعَ - сакупљати
• رَبَطَ - повезати
• مَزَجَ - помешати
• خَلَطَ - помешати, умутити

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
нагомилати	يَحْشِدُ	حَشَدَ	1.
много скупити	يُحَشِّدُ	حَشَّدَ	2.
/	/	/	3.
нагомилати се	يُحْشِدُ	أَحْشَدَ	4.
сабрати се	يَتَحَشَّدُ	تَحَشَّدَ	5.
састати се	يَتَحَاشَدُ	تَحَاشَدَ	6.
/	/	/	7.
скупити се	يَحْتَشِدُ	إِحْتَشَدَ	8.
/	/	/	9.
окупити се	يَسْتَحْشِدُ	إِسْتَحْشَدَ	10.

Супротне речи:

• قَسَمَ - поделити
• ضَاعَ - изгубити
• فَصَلَ - одвојити
• إنْقَسَمَ - поделити

Изреке и пословице:

.حَشَدُ الأَلْبُمات الموسيقيَّةِ لِبُعْضِ النَّاسِ أَكْثَرُ مِن هَويَّةٍ

Сакупљање музичких албума је за неке људе више од хобија. Хенри Ролинс

Асоцијације:

• مُلَصَّقاتٌ - сличице
• نُقودٌ - новац

Изведене речи:

• حَشْدٌ - скупљање
• حاشِدَةٌ - батерија
• حاشِدٌ - устрајан
• حَشَدٌ - скупина
• حَشِدٌ - предусретљив

Сродни чланци са Википедије:

حَشَدَ

Преводи

Енглески: [1] collect ☞en Италијански: [1] raccogliere ☞it Немачки: [1] sammeln ☞de Шпански: [1] juntar ☞es Француски: [1] rassembler ☞fr Фински: [1] koota ☞fi Грчки: [1] προσχωρήσουν ☞el

Руски: [1] собирать ☞ru Португалски: [1] juntar ☞pt Македонски: [1] собира ☞mk Српски: [1] сакупљати ☞sr Мађарски: [1] gyűjt ☞hu Бугарски: [1] събирам ☞bg Кинески: [1] 收集 ☞zh

Конјугација глагола حَشَدَ (ḥašada) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَاشِدٌ‎ (ḥāšidun) (ḥāšidun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْشُودٌ‎ (maḥšūdun) (maḥšūdun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَشَدْتُ‎ (ḥašadtu) (ḥašadtu)	حَشَدْتَ‎ (ḥašadta) (ḥašadta)	حَشَدَ (ḥašada)		حَشَدْتُمَا‎ (ḥašadtumā) (ḥašadtumā)	حَشَدَا‎ (ḥašadā) (ḥašadā)		حَشَدْنَا‎ (ḥašadnā) (ḥašadnā)	حَشَدْتُمْ‎ (ḥašadtum) (ḥašadtum)	حَشَدُوا‎ (ḥašadū) (ḥašadū)
	f		حَشَدْتِ‎ (ḥašadti) (ḥašadti)	حَشَدَتْ‎ (ḥašadat) (ḥašadat)			حَشَدَتَا‎ (ḥašadatā) (ḥašadatā)			حَشَدْتُنَّ‎ (ḥašadtunna) (ḥašadtunna)	حَشَدْنَ‎ (ḥašadna) (ḥašadna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْشِدُ‎ (ʾaḥšidu) (ʾaḥšidu)	تَحْشِدُ‎ (taḥšidu) (taḥšidu)	يَحْشِدُ‎ (yaḥšidu) (yaḥšidu)		تَحْشِدَانِ‎ (taḥšidāni) (taḥšidāni)	يَحْشِدَانِ‎ (yaḥšidāni) (yaḥšidāni)		نَحْشِدُ‎ (naḥšidu) (naḥšidu)	تَحْشِدُونَ‎ (taḥšidūna) (taḥšidūna)	يَحْشِدُونَ‎ (yaḥšidūna) (yaḥšidūna)
	f		تَحْشِدِينَ‎ (taḥšidīna) (taḥšidīna)	تَحْشِدُ‎ (taḥšidu) (taḥšidu)			تَحْشِدَانِ‎ (taḥšidāni) (taḥšidāni)			تَحْشِدْنَ‎ (taḥšidna) (taḥšidna)	يَحْشِدْنَ‎ (yaḥšidna) (yaḥšidna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْشِدَ‎ (ʾaḥšida) (ʾaḥšida)	تَحْشِدَ‎ (taḥšida) (taḥšida)	يَحْشِدَ‎ (yaḥšida) (yaḥšida)		تَحْشِدَا‎ (taḥšidā) (taḥšidā)	يَحْشِدَا‎ (yaḥšidā) (yaḥšidā)		نَحْشِدَ‎ (naḥšida) (naḥšida)	تَحْشِدُوا‎ (taḥšidū) (taḥšidū)	يَحْشِدُوا‎ (yaḥšidū) (yaḥšidū)
	f		تَحْشِدِي‎ (taḥšidī) (taḥšidī)	تَحْشِدَ‎ (taḥšida) (taḥšida)			تَحْشِدَا‎ (taḥšidā) (taḥšidā)			تَحْشِدْنَ‎ (taḥšidna) (taḥšidna)	يَحْشِدْنَ‎ (yaḥšidna) (yaḥšidna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْشِدْ‎ (ʾaḥšid) (ʾaḥšid)	تَحْشِدْ‎ (taḥšid) (taḥšid)	يَحْشِدْ‎ (yaḥšid) (yaḥšid)		تَحْشِدَا‎ (taḥšidā) (taḥšidā)	يَحْشِدَا‎ (yaḥšidā) (yaḥšidā)		نَحْشِدْ‎ (naḥšid) (naḥšid)	تَحْشِدُوا‎ (taḥšidū) (taḥšidū)	يَحْشِدُوا‎ (yaḥšidū) (yaḥšidū)
	f		تَحْشِدِي‎ (taḥšidī) (taḥšidī)	تَحْشِدْ‎ (taḥšid) (taḥšid)			تَحْشِدَا‎ (taḥšidā) (taḥšidā)			تَحْشِدْنَ‎ (taḥšidna) (taḥšidna)	يَحْشِدْنَ‎ (yaḥšidna) (yaḥšidna)
императив الأمر	m		اِحْشِدْ‎ (iḥšid) (iḥšid)			اِحْشِدَا‎ (iḥšidā) (iḥšidā)				اِحْشِدُوا‎ (iḥšidū) (iḥšidū)
	f		اِحْشِدِي‎ (iḥšidī) (iḥšidī)							اِحْشِدْنَ‎ (iḥšidna) (iḥšidna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُشِدْتُ‎ (ḥušidtu) (ḥušidtu)	حُشِدْتَ‎ (ḥušidta) (ḥušidta)	حُشِدَ (ḥušida)		حُشِدْتُمَا‎ (ḥušidtumā) (ḥušidtumā)	حُشِدَا‎ (ḥušidā) (ḥušidā)		حُشِدْنَا‎ (ḥušidnā) (ḥušidnā)	حُشِدْتُمْ‎ (ḥušidtum) (ḥušidtum)	حُشِدُوا‎ (ḥušidū) (ḥušidū)
	f		حُشِدْتِ‎ (ḥušidti) (ḥušidti)	حُشِدَتْ‎ (ḥušidat) (ḥušidat)			حُشِدَتَا‎ (ḥušidatā) (ḥušidatā)			حُشِدْتُنَّ‎ (ḥušidtunna) (ḥušidtunna)	حُشِدْنَ‎ (ḥušidna) (ḥušidna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْشَدُ‎ (ʾuḥšadu) (ʾuḥšadu)	تُحْشَدُ‎ (tuḥšadu) (tuḥšadu)	يُحْشَدُ‎ (yuḥšadu) (yuḥšadu)		تُحْشَدَانِ‎ (tuḥšadāni) (tuḥšadāni)	يُحْشَدَانِ‎ (yuḥšadāni) (yuḥšadāni)		نُحْشَدُ‎ (nuḥšadu) (nuḥšadu)	تُحْشَدُونَ‎ (tuḥšadūna) (tuḥšadūna)	يُحْشَدُونَ‎ (yuḥšadūna) (yuḥšadūna)
	f		تُحْشَدِينَ‎ (tuḥšadīna) (tuḥšadīna)	تُحْشَدُ‎ (tuḥšadu) (tuḥšadu)			تُحْشَدَانِ‎ (tuḥšadāni) (tuḥšadāni)			تُحْشَدْنَ‎ (tuḥšadna) (tuḥšadna)	يُحْشَدْنَ‎ (yuḥšadna) (yuḥšadna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْشَدَ‎ (ʾuḥšada) (ʾuḥšada)	تُحْشَدَ‎ (tuḥšada) (tuḥšada)	يُحْشَدَ‎ (yuḥšada) (yuḥšada)		تُحْشَدَا‎ (tuḥšadā) (tuḥšadā)	يُحْشَدَا‎ (yuḥšadā) (yuḥšadā)		نُحْشَدَ‎ (nuḥšada) (nuḥšada)	تُحْشَدُوا‎ (tuḥšadū) (tuḥšadū)	يُحْشَدُوا‎ (yuḥšadū) (yuḥšadū)
	f		تُحْشَدِي‎ (tuḥšadī) (tuḥšadī)	تُحْشَدَ‎ (tuḥšada) (tuḥšada)			تُحْشَدَا‎ (tuḥšadā) (tuḥšadā)			تُحْشَدْنَ‎ (tuḥšadna) (tuḥšadna)	يُحْشَدْنَ‎ (yuḥšadna) (yuḥšadna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْشَدْ‎ (ʾuḥšad) (ʾuḥšad)	تُحْشَدْ‎ (tuḥšad) (tuḥšad)	يُحْشَدْ‎ (yuḥšad) (yuḥšad)		تُحْشَدَا‎ (tuḥšadā) (tuḥšadā)	يُحْشَدَا‎ (yuḥšadā) (yuḥšadā)		نُحْشَدْ‎ (nuḥšad) (nuḥšad)	تُحْشَدُوا‎ (tuḥšadū) (tuḥšadū)	يُحْشَدُوا‎ (yuḥšadū) (yuḥšadū)
	f		تُحْشَدِي‎ (tuḥšadī) (tuḥšadī)	تُحْشَدْ‎ (tuḥšad) (tuḥšad)			تُحْشَدَا‎ (tuḥšadā) (tuḥšadā)			تُحْشَدْنَ‎ (tuḥšadna) (tuḥšadna)	يُحْشَدْنَ‎ (yuḥšadna) (yuḥšadna)