حَسَبَ

За рачунање се данас најчешће користи дигитрон.

Корен: ح س ب*

Изговор:

DIN: ḥasaba  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. рачунати

Примери:

.حَسَبْتُ كل الحِسابَاتِ التي يَجِبُ أن أدْفَعَها هذا الشَّهْرِ

Израчунао сам све рачуне које треба да платим овог месеца.

Синоними:

• عَدَد - побројити
• رَقَمَ - бројати

Изреке и пословице:

.الرَّجُلُ الذي يُحاسِبُ كُلَّ شَيْءٍ في حَياتِه لَمْ يُصْبِحْ بَطَلاً

Човек који све прорачунава у свом животу н може бити херој. Џон Хенри Њуман

Асоцијације:

• رِياضِيَةٌ - математика
• بَنْكٌ - банка
• مَصْرَفٌ - банка
• رَقَمٌ - број
• نَقْدٌ - новчић

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
рачунати	يَحْسُبُ	حَسَبَ	1.
закопати	يُحْسِّبُ	حَسَّبَ	2.
подмирити рачуне	يُحَاسِبُ	حَاسَبَ	3.
довољно дати	يُحْسِبُ	أَحْسَبَ	4.
бити опрезан	يَتَحَسَّبُ	تَحَسَّبَ	5.
међусобно се обрачунати	يَتَحَاسَبُ	تَحَاسَبَ	6.
бити прорачунат, срачунат	يَنْحَسِبُ	إِنْحَسَبَ	7.
захтевати обрачун од	يَحْتَسِبُ	إِحْتَسَبَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Изведене речи:

• حِسابٌ - рачун
• مُحاسَبَةٌ - рачуноводство
• حِسابَةٌ - рачунање
• حِسابِيٌّ - рачунски
• حَسْبٌ - рачунање
• حِسْبَةٌ - исплата

Сродни чланци са Википедије:

حَسَبَ

Преводи

Енглески: [1] calculate ☞en Италијански: [1] calcolare ☞it Немачки: [1] kalkulieren ☞de Шпански: [1] calcular ☞es Француски: [1] calculer ☞fr Фински: [1] laskea ☞fi Грчки: [1] υπολογίζω ☞el

Руски: [1] вычислять ☞ru Португалски: [1] calcular ☞pt Македонски: [1] пресмета ☞mk Српски: [1] рачунати ☞sr Мађарски: [1] kiszámít ☞hu Бугарски: [1] изчислявам ☞bg Кинески: [1] 算 ☞zh

Конјугација глагола حَسبَ (ḥasаba) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَاسِبٌ‎ (ḥāsibun) (ḥāsibun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْسُوبٌ‎ (maḥsūbun) (maḥsūbun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَسبْتُ‎ (ḥasаbtu)	حَسبْتَ‎ (ḥasаbta)	حَسبَ (ḥasаba)		حَسبْتُمَا‎ (ḥasаbtumā)	حَسبَا‎ (ḥasаbā)		حَسبْنَا‎ (ḥasаbnā)	حَسبْتُمْ‎ (ḥasаbtum)	حَسبُوا‎ (ḥasаbū)
	f		حَسبْتِ‎ (ḥasаbti)	حَسبَتْ‎ (ḥasаbat)			حَسبَتَا‎ (ḥasаbatā)			حَسبْتُنَّ‎ (ḥasаbtunna)	حَسبْنَ‎ (ḥasаbna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْسبُ‎ (ʾaḥsуbu)	تَحْسبُ‎ (taḥsуbu)	يَحْسبُ‎ (yaḥsуbu)		تَحْسبَانِ‎ (taḥsуbāni)	يَحْسبَانِ‎ (yaḥsуbāni)		نَحْسبُ‎ (naḥsуbu)	تَحْسبُونَ‎ (taḥsуbūna)	يَحْسبُونَ‎ (yaḥsуbūna)
	f		تَحْسبِينَ‎ (taḥsуbīna)	تَحْسبُ‎ (taḥsуbu)			تَحْسبَانِ‎ (taḥsуbāni)			تَحْسبْنَ‎ (taḥsуbna)	يَحْسبْنَ‎ (yaḥsуbna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْسبَ‎ (ʾaḥsуba)	تَحْسبَ‎ (taḥsуba)	يَحْسبَ‎ (yaḥsуba)		تَحْسبَا‎ (taḥsуbā)	يَحْسبَا‎ (yaḥsуbā)		نَحْسبَ‎ (naḥsуba)	تَحْسبُوا‎ (taḥsуbū)	يَحْسبُوا‎ (yaḥsуbū)
	f		تَحْسبِي‎ (taḥsуbī)	تَحْسبَ‎ (taḥsуba)			تَحْسبَا‎ (taḥsуbā)			تَحْسبْنَ‎ (taḥsуbna)	يَحْسبْنَ‎ (yaḥsуbna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْسبْ‎ (ʾaḥsуb)	تَحْسبْ‎ (taḥsуb)	يَحْسبْ‎ (yaḥsуb)		تَحْسبَا‎ (taḥsуbā)	يَحْسبَا‎ (yaḥsуbā)		نَحْسبْ‎ (naḥsуb)	تَحْسبُوا‎ (taḥsуbū)	يَحْسبُوا‎ (yaḥsуbū)
	f		تَحْسبِي‎ (taḥsуbī)	تَحْسبْ‎ (taḥsуb)			تَحْسبَا‎ (taḥsуbā)			تَحْسبْنَ‎ (taḥsуbna)	يَحْسبْنَ‎ (yaḥsуbna)
императив الأمر	m		احْسبْ‎ (ḥsуb)			احْسبَا‎ (ḥsуbā)				احْسبُوا‎ (ḥsуbū)
	f		احْسبِي‎ (ḥsуbī)							احْسبْنَ‎ (ḥsуbna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُسِبْتُ‎ (ḥusibtu) (ḥusibtu)	حُسِبْتَ‎ (ḥusibta) (ḥusibta)	حُسِبَ (ḥusiba)		حُسِبْتُمَا‎ (ḥusibtumā) (ḥusibtumā)	حُسِبَا‎ (ḥusibā) (ḥusibā)		حُسِبْنَا‎ (ḥusibnā) (ḥusibnā)	حُسِبْتُمْ‎ (ḥusibtum) (ḥusibtum)	حُسِبُوا‎ (ḥusibū) (ḥusibū)
	f		حُسِبْتِ‎ (ḥusibti) (ḥusibti)	حُسِبَتْ‎ (ḥusibat) (ḥusibat)			حُسِبَتَا‎ (ḥusibatā) (ḥusibatā)			حُسِبْتُنَّ‎ (ḥusibtunna) (ḥusibtunna)	حُسِبْنَ‎ (ḥusibna) (ḥusibna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْسَبُ‎ (ʾuḥsabu) (ʾuḥsabu)	تُحْسَبُ‎ (tuḥsabu) (tuḥsabu)	يُحْسَبُ‎ (yuḥsabu) (yuḥsabu)		تُحْسَبَانِ‎ (tuḥsabāni) (tuḥsabāni)	يُحْسَبَانِ‎ (yuḥsabāni) (yuḥsabāni)		نُحْسَبُ‎ (nuḥsabu) (nuḥsabu)	تُحْسَبُونَ‎ (tuḥsabūna) (tuḥsabūna)	يُحْسَبُونَ‎ (yuḥsabūna) (yuḥsabūna)
	f		تُحْسَبِينَ‎ (tuḥsabīna) (tuḥsabīna)	تُحْسَبُ‎ (tuḥsabu) (tuḥsabu)			تُحْسَبَانِ‎ (tuḥsabāni) (tuḥsabāni)			تُحْسَبْنَ‎ (tuḥsabna) (tuḥsabna)	يُحْسَبْنَ‎ (yuḥsabna) (yuḥsabna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْسَبَ‎ (ʾuḥsaba) (ʾuḥsaba)	تُحْسَبَ‎ (tuḥsaba) (tuḥsaba)	يُحْسَبَ‎ (yuḥsaba) (yuḥsaba)		تُحْسَبَا‎ (tuḥsabā) (tuḥsabā)	يُحْسَبَا‎ (yuḥsabā) (yuḥsabā)		نُحْسَبَ‎ (nuḥsaba) (nuḥsaba)	تُحْسَبُوا‎ (tuḥsabū) (tuḥsabū)	يُحْسَبُوا‎ (yuḥsabū) (yuḥsabū)
	f		تُحْسَبِي‎ (tuḥsabī) (tuḥsabī)	تُحْسَبَ‎ (tuḥsaba) (tuḥsaba)			تُحْسَبَا‎ (tuḥsabā) (tuḥsabā)			تُحْسَبْنَ‎ (tuḥsabna) (tuḥsabna)	يُحْسَبْنَ‎ (yuḥsabna) (yuḥsabna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْسَبْ‎ (ʾuḥsab) (ʾuḥsab)	تُحْسَبْ‎ (tuḥsab) (tuḥsab)	يُحْسَبْ‎ (yuḥsab) (yuḥsab)		تُحْسَبَا‎ (tuḥsabā) (tuḥsabā)	يُحْسَبَا‎ (yuḥsabā) (yuḥsabā)		نُحْسَبْ‎ (nuḥsab) (nuḥsab)	تُحْسَبُوا‎ (tuḥsabū) (tuḥsabū)	يُحْسَبُوا‎ (yuḥsabū) (yuḥsabū)
	f		تُحْسَبِي‎ (tuḥsabī) (tuḥsabī)	تُحْسَبْ‎ (tuḥsab) (tuḥsab)			تُحْسَبَا‎ (tuḥsabā) (tuḥsabā)			تُحْسَبْنَ‎ (tuḥsabna) (tuḥsabna)	يُحْسَبْنَ‎ (yuḥsabna) (yuḥsabna)