шубара

шубара

шубара (српски, lat. šubara)[уреди]

Именица[уреди]

шубара, ж

Облици:

  1. шу̀бара [1]

Значења:

  1. Крзнена капа, обично у горњем делу шиљата. [1]
  2. Шубара од астрагана. [2] Старчево[1]
  3. Исто. [1]
  4. Исто. Бегеч[1]

Примери:

  1. У Срему се најчешће прави црна шубара од јагњеће коже, код које је вуна окренута споља. [1]
  2. У Срему се израђивала шубара са великим врхом, који се у новије време увлачи, тако да шубара добије око главе наборе. [3] [1]
  3. Сада зими готово сви носе шубаре а лети шешир или качкет. [4] [5] [6] Јарковац Беркасово Чента Црвена Црква [1]
  4. Де̏да ѝма̄ шу̀бару. Лаћарак [1]
  5. А о̀ни обу́чени, бо̏же, на мо̀мку чи̏зме до̀ коле̄на, со̏мотски капу́ти, па астра̀га̄нске кра́гне, а на̀ њо̄ј свѝлена ма̀рама, о̀на што ду́би она̀ко, те́шка, ја́рка, а на њѐму шу̀бара. Кула [1]
  6. Ћу̀рчија — то̏ [ј]е та̏ј што пра̏ви шу̀баре, грудња́ке, бу̑нде. [7] Мокрин Сусек Свилош Черевић Пачир Мол Бегеч Ковиљ Кикинда Ново Милошево Тараш Орловат Ловра Деска [1]
  7. Обично је имушнији момак, нарочито пред женидбу, добијао „шубару астраганку” за зиму. [8] [1]
  8. Страганску шубару меће само кад је велика ладност и кад иде у цркву за Св. Јована. [9] Бачка Паланка Силбаш Товаришево Обровац Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци [1]


Изрази:

  1. Чизма главу чува, а ˜ је квари ("зими треба нарочито утопљавати ноге"). Мол Бегеч Црвена Црква [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Мирјана Малуцков, Ношња Панчева и околине, Нови Сад (Матица српска), 1995, 101 стр, стр. 13.
  3. Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 117.
  4. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 96.
  5. Душко Петров, Чента Леополдова Чента. Нови Сад — Зрењанин, 2002, 253 стр, стр. 184.
  6. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 68.
  7. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  8. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 138.
  9. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 34.

Напомене[уреди]