шту̑л

шту̑л

шту̑л (српски, lat. štȗl)[уреди]

Именица[уреди]

шту̑л, м

Облици:

  1. шту̏л Омољица [1] [2]

Синоними:

  1. столица [2]


Референце[уреди]

  1. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  2. 2,0 2,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]