чабрица

чабрица

чабрица (српски, lat. čabrica)[уреди]

Именица[уреди]

чабрица, ж

Облици:

  1. чабри̏ца Јасеново, ча̏брица [1]
  2. чабри̏ца Долово [2], ча̏брица [1]
  3. ча̀брица Сот [2], ча̏брица [1]
  4. ча̏брица Вашица Ново Милошево Житиште [2] [1]
  5. ча̏брица Стапар Дероње [2] [1]
  6. ча̏брица Ковин [3] [1]
  7. ча̏брица [1]
  8. ча̀брица [1]

Примери:

  1. Прѐтрго се з да̏ровима. Ка̏ко га ни́је срамо̀та д[а] у̑ђе у ку̏ћу ди је пу̏но де́ца и да донѐсе ча̏брицу си̏ра, то̑ што и̏ма на̑јвише ку̏ћи, а чокола́де и бомбо́не ни да спо̀ме̄не. [4] Бока Нови Кнежевац Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Неузина Ченеј Иванда [1]
  2. Ја̑ зна̑м да то̑ ма̏ма ѝзреже па ма̏ло по̀соли па ме̏тне у зди̏лу спр̏ва (зди̏ла је о̀бично ма̀јлӣрана). То̑ сто̀ји два̑-три̑ да̑на тако, онда се та̑ј си̏р у̀ чабрицу. О̏нда о̀на то̑ о̀пе̄т по̏ново со̀ли па сла̑же у̀ чабрицу. [5] Гибарац [1]
  3. Ми̑ смо ѝмали до̏ста ова́ца па ми̑ смо ѝмали др̀вене ча̏брице за си̏р. [2] Перлез Вашица Бачинци Сремска Рача Јарак Хртковци Платичево Кленак Грабовци Голубинци Прхово Карловчић Купиново Угриновци Стари Бановци Бечмен Бољевци Итебеј Житиште Јаша Томић Сакуле Црепаја Долово Панчево [1]
  4. Др̀вене ча̏брице би́ле за ма̑ст. [2] Бођани Вашица Сремска Рача Мартинци Шуљам Черевић Прхово Обреж Ново Милошево Нови Бечеј Житиште Алибунар [1]
  5. У ча̀бар се ме̏тне ку̀пус, у ча̏брице. [2] Ердевик [1]
  6. Ча̀брица, то̑ је др̀вено па се па̀прика ки̏селила. [2] Сот Итебеј [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  6. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 40.
  7. Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 196.

Напомене[уреди]