цин

цин

цин (српски, lat. cin)[уреди]

Именица[уреди]

цин, м

Значења:

  1. Метал сребрнастобеле боје, лак за обраду, коситер. [1]

Примери:

  1. Ту̑ се ци̏нују гво́жђа са ци̏ном. [2] Итебеј Сомбор [1]


Синоними:

  1. калај [1]


Симболи:
Sn, (алхемија)

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 347.

Напомене[уреди]