фијакер
фијакер
Именица
[уреди]фијакер, м
Облици:
Значења:
- Лакша путничка запрежна кола, кочија са покретним кровом. [1]
Примери:
- Ѝмали су ле́пе па̏радне ко̀ње и фија̀кер. [2] [3] [4] Томашевац Јамена Вашица Моровић Гибарац Сремска Рача Бачинци Сот Ердевик Мартинци Сусек Лежимир Свилош Сремска Митровица Черевић Кленак Вогањ Јарак Јазак Хртковци Врдник Платичево Грабовци Сремска Каменица Добринци Огар Крушедол Марадик Прхово Бешка Карловчић Купиново Голубинци Шимановци Крчедин Војка Бољевци Нови Сланкамен Сурчин Батајница Белегиш Суботица Мартонош Пачир Сомбор Бајша Мол Сивац Бачко Петрово Село Бачки Брестовац Турија Бачко Градиште Лалић Чуруг Деспотово Дероње Равно Село Змајево Вајска Госпођинци Силбаш Ченеј Жабаљ Каћ Руменка Шајкаш Вилово Бачка Паланка Бегеч Гардиновци Тител Српски Крстур Банатско Аранђелово Санад Мокрин Падеј Иђош Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Тараш Елемир Јаша Томић Зрењанин Арадац Конак Ботош Орловат Перлез Маргита Добрица Велико Средиште Идвор Вршац Чента Алибунар Уљма Црепаја Сефкерин Долово Бела Црква Панчево Делиблато Баваниште Омољица Ковин Деска [1]
- Ви̏дим ја̑ фија̀кер и у фија̀керу сѐде два̑-три̏ офици́ра. Лаћарак [1]
- Па о̏нда још ако су бога̀ти, па има́ду фија̀кер, па фија̀кером до̀лазе по дѐво̄јку, о̏нда се та̑ј ћи̏лим ме̏тне преко сѝца. Кула [1]
- До̀шли су по мѐне на фија̀керу. Нови Сад [1]
- Све̑т се ску̏пијо и че̏ка, кад е̏во ѝде̄ фија̀кер и у њѐму про́та. [1]
- Та́рнице. Не̏ о̀ва ко̏ла, мислим ова́ко, а не̏ ни фија́кер, него не̏што ма̏ње али иша̑рано, ле́по не̏што. Велики Гај [1]
- Ми̏ смо до̀шли на фија́кер. Вршац [1]
- Во̏зи, и̏ма добре ко́ње, фија́кер, не̏ко та́рнице. [2] Јасеново Нови Кнежевац Меленци Орловат [1]
- Ѝде вра̑јла на вија̀керу. Бегеч [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 349.
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.