тру̏о

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

тру̏о

тру̏о (српски, lat. trȕo)[уреди]

Категорије: Г.


Облици:

  1. труо, -ло, -ла [1]
  2. труо [1]

Значења:

  1. Који се квари, распада; у коме има много трулежи. [1]
  2. Тамноцрвена боја. [1]
  3. Врста дечије игре. [2] [3] Бачка Паланка Остојићево[1]
  4. Исто. [1]
  5. Веома богат човек. Вршац[1]

Примери:

  1. Кад је о̏н ра̀збио, а о̀рас тру̏о. Лаћарак Ново Милошево [1]
  2. Швабе су волели паорска кола у боји труле вишње. [4] Бачки Брестовац Ковиљ [1]
  3. И о̏нда се си̏граду тру̏ли ко̏бӣла. [5] Падеј Ковиљ [1]
  4. Оћемо да играмо трули кобила? Црвена Црква [1]
  5. И о̏нда се си̏гра̄ду тру̏ли ко̏била. [5] Падеј [1]
  6. Шаран, он има трула уста, нарочито кад је урањен. Он има трула уста и покида сам своја уста од тог трзања; шаран, он је труо на устима. Сремски Карловци [1]
  7. Има снежни лед. Тај не ваља, тај је труо. [6] Падеј [1]


Синоними:

  1. кељав [1]
  2. мекан [1]



Изрази:

  1. Цепати се каотруле гаће ("веома се смејати"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 161.
  3. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 89.
  4. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 90.
  5. 5,0 5,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 242. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]