тегла

тегла

тегла (српски, lat. tegla)[уреди]

Именица[уреди]

тегла, ж

Облици:

  1. те́гла [1]
  2. те́гла Турија Бегеч Иванда [1]

Значења:

  1. Земљана посуда, лончић за кисело млеко. [2] Черевић Сомбор[1]
  2. Посуда у којој се држао мед. [3] Иланџа Баваниште[1]
  3. Мала порцуланска бочица у којој се држи помада или лекови. [1]

Примери:

  1. Од обраног скуваног млека — кајмака бућкањем у ступи или „тегли” (олби, дунстфлаши) прављен је путер. [4] [1]
  2. Ћу да у̀за̄јмим за кра̏ставце од Ка́те три̑-чѐтр те́гле, о̀не ве̏ће, па ће да је вра̑тим кад се по̀је. Неузина [1]
  3. И ју̏три и[х] са̏мо про̀кувам три̏ес мину́та и ме̏ћем у те́гле, и ду̏нстам ји, ко̀год па̏радајс што се ду̏нста, у она̀ко, ја́стуке. [5] Велики Гај Сусек Свилош Сремска Митровица Суботица Мол Чуруг Госпођинци Жабаљ Јаша Томић Шурјан Бока Иланџа Иванда [1]
  4. Имам 12 тегли думста од кајсија. Бегеч [1]
  5. Ку̏вам пѐкмез и та̀ко ста̏вљам у те́гле. [1]
  6. Не̏кад су би́ле те́гле зѐмљане. О̏нда су ту̑ ста̏вљали мле́ко, о̏нда у̀скисне. [6] Бољевци Јамена Вашица Моровић Сремска Рача Сот Нештин Мартинци Вогањ Јарак Хртковци Лединци Шатринци Чортановци Прхово Голубинци Угриновци Бечмен Стари Сланкамен Госпођинци Ченеј Ђурђево Каћ Гардиновци Башаид Меленци Арадац Конак Ботош Перлез Сакуле Црепаја Сефкерин Долово Врачев Гај Делиблато [1]
  7. Те́гле су би́ле и̏сто земља̀не. О̏нда и[х] жѐне о̀бично испа̀ра̄ваду да бу̏ду чѝстије, вру́ћом во̀дом па̏риду. [6] Буковац [1]
  8. Ми̑ смо баш те́гле зва́ли, те́гле земља̀не ко̀ја је ѝмала јѐдну ру̏чку. То̑ је би́ла и за мле́ко и за пѐкмез. [6] Јаша Томић Сот Хртковци Прхово Чортановци Голубинци Угриновци Бечмен Стари Сланкамен Дероње Кикинда Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Ботош Сакуле Алибунар Сефкерин Кајтасово Врачев Гај Делиблато Омољица Ковин [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Мирјана Максић, Прилог проучавању лексике Срема. — ППЈ, 16, 1980, 93—122, стр. 184.
  3. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  4. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 41.
  5. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  6. 6,0 6,1 6,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене[уреди]