тал

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

тал

тал (српски, lat. tal)[уреди]

Именица[уреди]

тал, м

Категорије: риб.


Значења:

  1. Задњи, ужи део вршке. [1]
  2. Предњи, већи закошак на вршки, бубњу. [2] Сремски Карловци Нови Сад[1]
  3. Део, удео у некој имовини, део наслеђа. [1]
  4. Преграда у тиквари. [2] Сремски Карловци[1]

Примери:

  1. За мо̑г ве̑ка ја ни́сам ни тре̏ћи та̑л спа́во под ду̀шек, у кревѐту, нег по по̏љу, по ри́ту: на зѐмљи и у сне́гу. [3] Зрењанин [1]
  2. То̑ се пра̏ви од два̑ та̑ла во̀де и јѐдно̄г та̑ла сѝрћета. Пачир [1]
  3. Ту̑ су вѐћим та̑лом Рва́ти. [4] [5] [6] Перлез Змајево Остојићево Каћ Кикинда Вршац Јасеново Црвена Црква Калаз [1]
  4. Мло̏го је та́ли. [5] Итебеј [1]
  5. Вршка... има пет обручи... Једно се зове предњи тал, једно задњи. Два дела има. [2] Нови Сад [1]
  6. А̀ла̄т му је ту̑ ди̏ ра̑ди а ри̏ба му је у пре̏дњем та́лу, и ту̑ ри̏ба мо̏же да сто̏ји ако тре̏ба у во̀ди, а о̀ва̄мо му је су́во у ча́мцу. [7] Ковиљ [1]
  7. Колѝки је мо̑ј та̑л о̀д куће̄? Суботица [1]
  8. О̀ни су до̏били два̏ та̑ла, ја̏ сам јѐдан та̑л. Војка [1]
  9. До̏бӣла је у̏ та̄л два̑ ла́нца зѐмље. Пачир [1]
  10. Ја мој тал земље дам сину. [8] [9] Ченеј Черевић Ђала Банатско Аранђелово Нови Бечеј Црвена Црква Деска Иванда [1]
  11. Про̀дам мо̏ј та̑о. Шимановци [1]
  12. Добио је на име тала два ланца земље. Бегеч [1]
  13. Јѐдну дѐво̄јку и̏мам, не̑ да жа̏лим, да̏ћу та̑ла ко̀лко би̏дем ску̏пио само да би̏де сре̏тна и да и̏ма. Бока [1]
  14. Он сирома, она опет није имала тала, па су се патили. [9] Ченеј Черевић Змајево Ђала Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Кикинда Ново Милошево Јаша Томић Вршац Црвена Црква Иванда [1]
  15. Богата девојка, носи велики тал. Јасеново [1]


Синоними:

  1. део [1]
  2. гебир [1]
  3. мираз [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 150.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 335.
  5. 5,0 5,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 15. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 143.
  7. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  8. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 66.
  9. 9,0 9,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]