стуг
стуг
стуг (српски, lat. stug)[уреди]
Именица[уреди]
стуг, м
Значења:
- Орати са средине њиве према крајевима. [1]
- Исто. Ново Милошево[1]
Примери:
- Кад о̏ре на сре́ди, о̏нда до̑ђе пу̏пчасто; то̑ је о̀ра̄ње на̏ стуг. [2] [3] Кумане [1]
- Кад се орање почиње са средине њиве тако да се друга бразда оре поред прве из супротног смера, услед чега се ствара на средини узвишење, каже се да се оре на „стуг". [4] Остојићево [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
- ↑ Дамјан Прерадовић, Неколико српских речи којих нема у Вукову речнику. — ЛМС, 184, 1895, 83—111, стр. 104.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 142.