сле̑п

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

сле̑п

сле̑п (српски, lat. slȇp)[уреди]

Категорије: одр. вид.кол. кол.зоол.анат.


Облици:

  1. , , сле́по, слеп, сле́па [1]
  2. слеп [1]

Значења:

  1. Који је лишен способности вида. [1]
  2. Пљоснати плех са шиљком који се ставља у чашицу на крају осовине точка. [2] Хртковци Платичево Белегиш Радојево Ново Милошево Итебеј Меленци Житиште Тараш Елемир Арадац Ботош Орловат Перлез Добрица Идвор Чента[1]
  3. Крајње, криве пречке на лотрама. [2] Тител[1]
  4. Њива која не излази на ленију. [3] Надаљ Ковиљ Тител[1]
  5. Удубљење у зиду у облику прозора али без отвора. [1]
  6. Летећи сисар из реда Цхироптера са еластичном кожицом разапетом између предњих и стражњих удова и трупа, љиљак, шишмиш. [1]
  7. Бочни део лобање до чеоне кости, слепоочница темпора. [1]
  8. Почетни део дебелог црева, који на дну има привезак, црвуљак (апендикс) интестинум цаецум. [1]

Примери:

  1. А та̑ њѐгова жѐна је би́ла глу̏воне́ма и сле́па. Кула [1]
  2. А о̀цов о̀тац је о̀сто. Би̏о [ј]е сле̑п. [4] [5] Ђала Госпођинци Башаид Меленци [1]
  3. У виђенијим кућама сеоских занатлија, трговаца и других, у време затварања отворених оџака (углавном у међуратном периоду) у кухињској просторији је у зид уграђиван „слепи прозор", који је имао дрвене преграде и врата од стакла. [6] [1]
  4. Момку се ушије у поставу капута, гуња крило слепог миша да за њим лете девојке ко ћораве. Јасеново Избиште [1]
  5. Ударио се у слепо око. [7] Избиште Помаз [1]
  6. Би́ло је о̏ндак од сле̏пог црѐвета, те би́ла туберколо́за — то̏ је бѝла на̑јопа̀снија бо̏лест. [5] Томашевац Госпођинци [1]


Изрази:

  1. бо̏ље да јесле́па нег што је ле́па ("о женској особи слабијег морала"). Ново Милошево [1]
  2. ˜ код очију ("не видети очевидне ствари, не схватати"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
  5. 5,0 5,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 47. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 27.
  7. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.

Напомене[уреди]