скела

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

скела

скела (српски, lat. skela)[уреди]

Именица[уреди]

скела, ж

Значења:

  1. Сплав или нарочито подешена лађа која служи за превоз људи и терета преко реке, на месту где нема моста. [1]
  2. Помоћна конструкција која се привремено подиже при грађењу или поправљању објекта. [1]
  3. Свадбени обичај постављања корита с водом код улаза у младожењину кућу, с циљем да се дарује новац за симболични прелазак преко воде. [1]

Примери:

  1. Ѝз Босне су те̏рали ма̑рву кроз сѐло на̏ше преко ске̏ле за Ми̏тровицу. Сремска Каменица [1]
  2. И о̏нда је ту̑ би́ла та̏ ста̑ра ске̏ла, па су ска́кали са ске̏ле. Бегеч [1]
  3. Е̑, док је би́ла ске̏ла о́де мо̏го си у Ја́шу д[а] ѝде̄ш прико Та̏миша и бр̏зо се сти̏гне, а са̏д о̏коло на̏около. [2] [3] [4] [5] [6] Шурјан Бачинци Черевић Лаћарак Суботица Мол Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Тараш Јаша Томић Неузина Бока Фаркаждин Чента Баранда Иванда Ловра Деска [1]
  4. Пре̑ три̑ го̏дине су о́де попра́љали цр̑кву ка̏толичку и ка̑жеду да је јѐдан ма̑јстор па̏во са ске̏ле и по̀гино. [6] Јаша Томић Бачинци Сусек Свилош Черевић Суботица Мол Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Бегеч Ново Милошево Тараш Шурјан Бока Неузина Велики Гај Иванда [1]
  5. Па̏о ма̑јстор са ске̏ле и прѐбио ру̑ку. Лаћарак [1]
  6. На улазу (капији) поставља се корито са водом преко кога морају прећи сви свадбари, неки морају опрати руке, а свако мора и даровати у воду новац, тј. платити „Тису”, „чамац”, „скелу”. [7] [1]
  7. При уласку сватова у кућу, свадбаре очекује препрека, обично корито с водом, преко кога сви сватови морају да пређу. То називају „Дунав”, „скела”. [8] [1]
  8. Око пола ноћи [на дан венчања] долази „дебела” кума, која такође носи дарове, али кад хоће да уђе у кућу, она не може унутра док „не плати” скелу преко „Тисе”. Пошто плати „скелу”, „дебела” кума улази у кућу и седа поред кума. [9] [7] Остојићево [1]


Синоними:

  1. чамац [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 81.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 271.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 225.
  5. Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 159.
  6. 6,0 6,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  7. 7,0 7,1 Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 147. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  8. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 150.
  9. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 154.

Напомене[уреди]