привез

привез

привез (српски, lat. privez)[уреди]

Именица[уреди]

привез, м

Облици:

  1. прѝвез, при́вез [1]

Значења:

  1. Свадбени дар у виду тканине којом се огрћу младенци приликом венчања у цркви. [1]
  2. Тканина дарована од старог свата. Бачинци[1]
  3. Тканина дарована од кума. [2][1]
  4. Тканина дарована од младожење. [1]
  5. Исто. Бачинци[1]
  6. Исто. [1]
  7. Свилена тканина којом се украшавају свадбене свеће. [1]

Примери:

  1. Кум је обавезан да за младенце купи „превез", „привез" (тканину) којим се огрћу младенци за време венчања у цркви. [3] [1]
  2. Кад изведу невесту пред младожењу и кума, опште је било у обичају да се невеста и младожења добацују парчетом тканине званом „привез", што чине обично преко стола. [4] Сомбор [1]
  3. Де̏ве̄р је би̏о њѐгов бра̏т о̀д тетке, из Ђа́ле, о̀вај њѐгова кће́рка Ма́ца, о̀на̄ је би́ла де̏ве̄р. О̀нӣ су ми до̏не̄ли и шла̀јер и при́вез. Три̑ при́веза сам до̏бӣла: и од ку̑ма, и од ста̑рог сва̏та и од де̏вера. [5] [6] Деска Моровић Бачинци Лаћарак Мол Бегеч [1]
  4. Мла̑да је до̏бӣла ску̑пӣ прѝвез. Суботица [1]
  5. Обавеза старог свата је да купи „превез", тканину којом се огрћу младенци, као и да донесе дар за младенце. [7] [1]
  6. И и̏ма шла̏јер, пре́вез, ку̑м но̏си пре́вез и старо́јко пре́вез. [5] [8] [2] Избиште Краљевци Нови Карловци Ловра Иванда [1]
  7. Девер, кум, стари сват поклањају поред другог дара и превес младенцима. [9] [1]
  8. При́вези — три̏ бу̏де — јѐда̄н дома̀ћӣнски, јѐда̄н кумо̀вскӣ, јѐдан старо̀свацки. То̏ до̏бије дѐво̄јка све̏. Бачинци [1]
  9. Привез купује кум, стари сват, па и девер, односно младожења и то је „кућански привез". За време венчања у цркви са привезима заједно огрну младенце, да би по веровању читав живот провели заједно. [1]
  10. Млада је одвојена, изводи је брат, доведе је пред кума који седи под иконом. Између кума и старог свата седи младожења, тј. ђувегија. Сада настане бацање „белила", превеза (привез): ђувегија устане, стоји са једне стране стола, а млада са друге, и три пута бацају, тј. додају једно другом привез који је ђувегија купио. Трећи пут га прихвати заова, и онда се полази у цркву. Кућни (ђувегијин) привез понесу у цркву, где се прво овај стави на младенце, а после кумовски, па старосватовски привез. [2] [1]
  11. Кумовска енга, енђебула је кумова пратиља, девојка која носи две свеће, украшене свиленом тканином „привезом" за свеће. [10] [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 92.
  3. ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 142, 146.
  4. ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 148.
  5. ↑ 5,0 5,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 313.
  6. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 56.
  7. ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 143.
  8. ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 142.
  9. ↑ Весна Марјановић, Прилог проучавању промена у циклусу свадбених обичаја Срема на примеру села: Јаково, Бољевци, Стари Сланакамен, Нови Карловци, Стари Бановци. — Рад, 31, 1988—1989, 195—204, стр. 197.
  10. ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 143.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=привез&oldid=654418”