по̀пити

по̀пити

по̀пити (српски, lat. pòpiti)[уреди]

Примери:

  1. И о̑н је ски̏но и та̏ван за̀бравијо, и о̀на до̀шла до́ле, прѐправила ма́сну со́ду и по̏пила. [1] [2] [3] [4] Госпођинци Ченеј Нови Сад Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Башаид Итебеј Зрењанин Фаркаждин [5]
  2. О̏нда по̏пили по фла̏шу пи̑ва. Мартонош [5]


Референце[уреди]

  1. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 154.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 124.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 111, 119, 120, 121.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164, 225.
  5. 5,0 5,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]