орач

орач

орач (српски, lat. orač)[уреди]

Именица[уреди]

орач, м

Облици:

  1. ора́ча [1]
  2. о̀ра̄ч, ора̑ч Вршац [1]
  3. ора̑ч Вршац [1]

Значења:

  1. Особа која оре. [1]
  2. Врста божићног колача. [1]
  3. Плуг којим се оре земља пре сетве. [1]
  4. Онај који добија ружу божићног колача. [2] Сенпетер[1]

Примери:

  1. О̀ра̄ч ѝде за̀ њо̄м и о̏ре. [3] [4] [5] Томашевац Надаљ Чуруг Змајево Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител Српски Крстур Српска Црња [1]
  2. Мушкарцима припада колач орачева шака, а женама и девојкама витице или плетенице. [6] [1]


Изведене речи:

  1. ора́чов [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 123, 168.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 100.
  5. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  6. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 61.

Напомене[уреди]