ома

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ома

ома (српски, lat. oma)[уреди]

Прилог[уреди]

ома, прил.

Значења:

  1. Овог часа, истог тренутка, сместа; врло брзо, ускоро. [1]
  2. Непосредно уз некога, нешто, сасвим близу. [1]

Примери:

  1. Ако ви̏диш, ка̑же, о̏блак да ѝде бе̏о, онда о̏ма бе̏ште ку̏ћи. Дероње [1]
  2. Кад де́те не̑ће да слу̏ша, о̏ма га у̀читељ по̀стави да кле́чи. [2] Башаид [1]
  3. По̀ко̄јна ма̏ти кад на̑с ку̑па, а о̏н [деда] о̏ма до̑ђе кот ко́та, ко́та о̀на̄ би́ла ци̏ганска. Лаћарак [1]
  4. Чим га извизити́ро, о̏ма је ка́зо да мо̑ра у шпѝта̄љ, а мѐне је по̏сле ка́зо да је те́шко код њѐга да ће о̀стати. И у̏мро је за две̑ нѐдеље. [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] Јаша Томић Бачинци Визић Сремска Каменица Бешка Шимановци Суботица Мартонош Бачко Петрово Село Бечеј Госпођинци Ченеј Каћ Нови Сад Бегеч Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Кикинда Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Међа Кумане Меленци Житиште Елемир Шурјан Арадац Бока Неузина Томашевац Орловат Перлез Фаркаждин Иланџа Чента Вршац Павлиш Избиште Црепаја Сефкерин Јасеново Крушчица Калуђерово Кусић Борча Чип Ловра Батања Деска Ченеј [1]
  5. Ја̑ сам о̀тишо о̏ма та̏мо. Војка [1]
  6. О̏м по̀нуду. [11] Итебеј [1]
  7. А о̑н по̏чне о̏дма да се тре́се. Кула [1]
  8. И о̏дма ми је ка́зала ма́јка — од пе̑рја ће ми на̀правити ха̀љине кад бу̏дем за у̏дају, да и̏мам здра̏во ле́пе шта̀фӣр ха̀љине мо̀је. [12] [13] [14] Помаз Мартонош Товаришево Ђала Српска Црња Башаид Меленци Арадац Неузина Велики Гај Иланџа Вршац Избиште Сефкерин Батања [1]
  9. Кат сти̏гне ку̏ћи, о̏дма пу̏сту ко́ње. Павлиш [1]
  10. Ми̏ смо му ре́кли да би тре̏бо да се же̏ни, ал не̏ баш о̏дма. [1]
  11. То̑ је би́ло о̏дма ка̏ко су до̀шли Не́мци. [15] Кумане [1]
  12. О̏деду о̀ни о̏дма. Визић [1]
  13. Одман да ми кажеш шта сте то радили. Јасеново [1]
  14. У бе̑геш [сам свирао], са̀мо о̏мак га ни́сам ѝмо јер сам ѝмо дво̀врату гита́ру. [4] Вилово Сефкерин [1]
  15. Ја ћу оман да ти врнем, само да просејем брашно. [1]
  16. О̏ман уну́тра да у̑ђе. [4] Итебеј [1]
  17. О̏ман да си до̀шо, јебо ако те јо̏ш једа̀ред ви̑кнем, бо̏ље да не у̀лазиш у̀ кућу; ћу ја̑ о́де да де̏рем гр̏ло за макар шта̏. [1]
  18. И̏ма не̏ка о̏ман и побе̏гне, о̏ма се уда̏. [16] [17] Јасеново Међа Шурјан Бока Неузина Иланџа Вршац Сефкерин Дињаш Иванда [1]
  19. Ако нам је здра̏во ду̏гачко, ми̑ по̏ла ду̑жи, и о̏ман — то̑ нам је на̑јпрва ра́дња — мо̑ра да се посе́че тулу̀зина, за пу̑т. [18] Јаша Томић [1]
  20. О̏ман с у̀мила. [19] Орловат [1]
  21. О̏мо ћу до́ћи. [20] [4] [21] Кикинда Мартонош Сомбор Мол Сивац Стапар Турија Чуруг Дероње Госпођинци Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Деска [1]
  22. Ходман ми врати јер ће да треба и мене. Јасеново [1]
  23. Ходман обуци нешто да не озебеш. [9] Ченеј [1]
  24. Та̑ј ко̀и прека̀зӣва кра̀ва̄ј, ка̏ко ко̀ји кра̀ва̄ј прѐка̄же, хо̏ма ме̏те га та̏мо пред ку̑ма, па по̏сле то̑ је́ду сва̏тови. [22] [16] [4] Итебеј Кикинда Српска Црња Јаша Томић Бока Неузина Фаркаждин [1]
  25. Хо̏ман ћу ја̑ да га зо̑внем, а ви̑ ма́лко се̏те и прѐчекајте, са[д] ће о̑н, ту̑ је, у комшѝлук. [1]
  26. Не̏колико да́на лѐжи да се о̀сӯши ста́бло, зашто ли̑шће се бр̏зо осу̑ши, али ста́бло ма̏ло спо̀рӣје се су̑ши, зо̀то мо̑ра ви̏ше да́на да сто́ји (ради стаблета), јелбо ако би се хо̏ман ве́зало, мож да се по̀ква̄ри толу̀зина. [18] [23] [17] Јаша Томић Српска Црња Итебеј Међа Шурјан Бока Неузина Вршац Јасеново [1]
  27. Ја̑ сам би̏о ту̑ о̏ма иза о̀ви. Војка [1]
  28. Ка̏ко при̑ђеш ћу̀прију, мо̑ст та̑ј, о̏ма мла̏ка. Дероње [1]
  29. Ал би́ло је — о̏ма цр̑ква и о̏ма и гро̑бље. Нови Сад [1]
  30. О̏ма чело сѐла и̏ма Та̏миш. [24] Бока [1]
  31. Ѝду о̏дма за мла̑дом. Бешка [1]
  32. Пра̏вили смо ја̏ме (то̑ нам је с про̀лећа хо̏ма пр̑ва ра́дња), о̏нда смо мѐћали се̏ме па смо ма́нули док ни́је ни̏кло, и онда кад је ни̏кло, смо ко̏пали. [25] Јаша Томић [1]


Синоними:

  1. сместа [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 129.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 254, 293, 340, 342, 376.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 270.
  5. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46, 49.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 53.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 58, 64.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133.
  9. 9,0 9,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  10. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 145.
  11. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 290.
  12. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 340, 342, 376.
  13. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 49.
  14. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 136, 146.
  15. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 135.
  16. 16,0 16,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 342, 376.
  17. 17,0 17,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 270, 294.
  18. 18,0 18,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 164.
  19. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 225.
  20. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 254, 342, 376.
  21. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 208.
  22. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 159.
  23. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 342.
  24. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 270.
  25. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 162.

Напомене[уреди]

Изведене речи: ома

Фузи ћирилица: ома

+

+

++

++

+++

+++


+++++++++++++++

Проширени садржај


++++++++++++++++++++++++++++


+++++++++++++++++++++++++++++

+++++++++++++++++++++++++++++

циклична група
Paley13.svg🁣🀲🀳🂓
О слици