обртањ

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

обртањ

обртањ (српски, lat. obrtanj)[уреди]

Именица[уреди]

обртањ, м

Категорије: кол.


Облици:

  1. -тња [1]
  2. о̏бртањ [1]

Значења:

  1. Део на колима који се може окретати на једну и на другу страну и на којем стоји предњи крај лотри. [1]

Примери:

  1. Над јастуком лежи обртањ, који је великим клином спојен са срчаницом и са оба јастука. [2] Стапар Беркасово Равно Село [1]
  2. А на пре̏дњим [трапу] ту̑ и̏ма о̏бртањ, и̏ма ја̀рмац на̀пре̄д, о̏бртањ то̑ је ди̏ се о̀кре̄ће, ди ти до̑ђу ло́тре те̑ ди̏ смо ми̑ се̏дали. [3] Ковиљ Вашица Моровић Гибарац Сремска Рача Бачинци Сот Ердевик Мартинци Свилош Кленак Јазак Вогањ Јарак Хртковци Врдник Платичево Грабовци Сремска Каменица Крушедол Огар Марадик Прхово Карловчић Купиново Бешка Голубинци Крчедин Војка Бољевци Нови Сланкамен Батајница Сурчин Белегиш Пачир Сомбор Бајша Сивац Бачки Брестовац Кула Лалић Турија Бачко Градиште Чуруг Дероње Деспотово Змајево Вајска Силбаш Ченеј Каћ Руменка Шајкаш Бачка Паланка Бегеч Тител Српски Крстур Банатско Аранђелово Санад Падеј Иђош Башаид Нови Бечеј Житиште Тараш Елемир Конак Чента Сефкерин Црепаја Делиблато Баваниште [1]
  3. Тре̏ћи де̏о ко̀ји до̑ђе на о̀ва два̑ де̑ла го́ре — то̑ се зо̀ве о̏бр тањ. О̑н вѐзу је ло́тре и слу̑ жи да се мо̏же пре̏дњи тра̑п да на̀вӣја ле̑во-де̏сно, а до̑јна стра́на му је по̏лукру̑жна та̀ко да мо̏же да се о̀кре̄ће. [3] Белегиш [1]


Синоними:

  1. возаљка [1]



Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
  3. 3,0 3,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.

Напомене[уреди]