нумера

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

нумера

нумера (српски, lat. numera)[уреди]

Именица[уреди]

нумера, ж

Облици:

  1. ну̏мера, нуме́ра [1]
  2. ну̀мера, нуме́ра Ђала [2], нумѐра [1]

Значења:

  1. Број, бројна ознака; количина, број комада нечега. Бечеј[1]
  2. Домаћинство које живи на истом кућном броју. [1]

Примери:

  1. О̑н сѐду у та̑ј гла̏вни со̀ка̄к, ал да те нѐ слажем, нѐ знам ко̀ја му је ну̏мера. Јаша Томић Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Иванда [1]
  2. У̏зме ја̏буке, зна́ду ко̏лко и̏ма њи̏ два́десет да зове̏, два̏јс нуме́ри јел три̏ес нуме́ри, то̏лко у̏зме ја̏буке. [3] [4] Јасеново Српски Крстур Деска [1]
  3. Сада свака кућа („нумера") у селу плаћа гробару годишње 100 динара. [5] Јарковац Јасеново [1]
  4. Ко̏ са̏д ме̑си ле̏бац? Ка̀дгод сва̏ка ну̀мера — два̀најст са́ти про̑ђе, у̀стајеш, ме̑сиш ле̏бац, до свану́ћа го̀тов ле̏бац, ѝзва̄ђен. [2] [6] Ковиљ Јамена Врдник Хртковци Угриновци Нови Сад Меленци Перлез [1]
  5. О̏самсто нумѐри и̏ма. Кукујевци Ботош [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 100.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59.
  5. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 103.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 64.

Напомене[уреди]